NJEGOV PUT JE U SVETINJI
Stiven Bor
- deo: Život i smrt u Svetinji
Počeću sa stihovima koji se nalaze u 1. Mojsijevoj 1,26.27, a koji govore o stvaranju naših praroditelja.
„Potom reče Bog: Da načinimo čovjeka po svojemu obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje i od svijeh životinja što se miču po zemlji. I stvori Bog čovjeka po običju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga, muško i žensko stvori ih.“
Biblija nam kaže da su Adam i Eva stvoreni po Božijem obličju, i smešteni u savršen svet. Božiji je plan bio da ljudski rod živi doveka, i da niko ne umre. Čovek je trebalo da odražava Božiji lik. Međutim, Biblija jasno kaže da je postojao ključ za održavanje večnog života, a to je Drvo života.
1.Mojs. 2,9: „I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakojaka drveta lijepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla.“
Primetimo da je Drvo života bilo usred vrta, a tu je i Drvo poznavanja dobra i zla. Biblija jasno ističe da je za Adama i Evu bilo potrebno da stalno jedu sa Drveta života jer nisu imali večnu dušu. Izvor života bio je izvan njih – u Drvetu života, koje je bilo kao neki punjač za baterije. Uzimajući plod tog drveta, oni su produžavali život.
Kako možemo da znamo da je bilo potrebno da jedu s ovog drveta svakog meseca?
U Otkrivenju 22,1.2 čitamo da Drvo života rađa svakog meseca, pa se čini da Biblija ukazuje na to da su i Adam i Eva mesečno morali da produžavaju život jednom mesečno:
„I pokaza mi čistu rijeku vode života, bistru kao kristal, koja izlažaše od prijestola Božijega i Jagnjetova. Nasred ulica njegovih i s obe strane rijeke drvo života, koje rađa dvanaest rodova dajući svakog mjeseca svoj rod; i lišće od drveta bijaše za iscjeljivanje narodima.“
EGV govori o tome u knjizi Healthful Living (Zdrav život) na str. 45:
„Drvo života imalo je silu da produžava život, i dok god su [Adam i Eva] jeli s njega, nisu mogli da umru. Život pretpotopnih ljudi bio je produžen zbog životodavne sile drveta, koju su im preneli Adam i Eva.“
Biblija kaže da su neki od ovih patrijaraha živeli i preko 950 godina.
U Patrijarsima i prorocima, na str. 60, nalazimo sličnu izjavu:
„Da bi posedovao beskonačan život, čovek mora da i dalje uzima od Drveta života. Ako mu se to uskrati, njegove životne snage postepeno će slabiti dok se na kraju život ne ugasi.“
Prema tome, izvor čovekovog života nije bio u njemu, nego spolja, u Drvetu. Čovek nema besmrtnu dušu.
U Edenu je postojalo još jedno drvo, Drvo poznanja dobra i zla. O tome čitamo u 1. Mojsijevoj 2,15-17:
„I uzevši Gospod Bog čovjeka namjesti ga u vrtu Edemskom da ga radi i da ga čuva. I zaprijeti Gospod Bog čovjeku govoreći: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš.“
U hebrejskom se za “umrećeš” kaže doslovno „umrećeš umirući/smrću“, što znači „umrećeš zasigurno“.
Zašto je Bog postavio ovo drvo u Edenu? Zato da bi čovek mogao da ima i takvu mogućnost – da jede s tog drveta. Drugim rečima, u samom vrtu Bog je čoveku dao mogućnost da ga posluša ili ne. To drvo dakle jasno pokazuje da je Bog čoveku dao pravo na izbor. Bog je dakle odredio pravila, on je izvor etičkih odluka. On je stvorio razliku dobra i zla. Nije rekao čoveku: „Jedi šta hoćeš, meni je svejedno“, nego je rekao koje su posledice određenih odluka. On je odredio pravila morala.
Nešto specifično krije se u zapovesti danoj ljudima da ne jedu sa Drveta poznanja dobra i zla: u toj jednoj zapovesti sadržano je svih deset.
U Jakovljevoj poslanici 2,10 čitamo:
„Jer koji sav zakon održi a sagriješi u jednome, kriv je za sve.“
Dakle, u ovoj jednoj zapovesti bile su sadržane sve druge, i kada se Eva ogrešila o ovu jednu, ogrešila se i o druge. Kad je odlučila da jede s Drveta poznanja dobra i zla, zar nije odlučila da se postavi kao da je boginja, i time prekrši prvu zapovest? A uzimanje Božijeg imena uzalud? Da, jer je citirala Boga, a Bog nije pominjao da se ne sme dotaknuti Drvo, nego da se ne jede s njega. Da li je obeščastila Stvoritelja? Jeste, i to je prekršaj 4. zapovesti. Ona je donela smrt u svet; ona je krala, jer joj to voće nije pripadalo; ona je i poželela i tuđe; nije poštovala ni svoj brak, jer joj je zmija postala drug umesto Adama, kog nije pitala. Drugim rečima, u ovoj jednoj zapovesti sažete su sve druge.
Treba da imamo na umu jedno važno načelo:
1.Jovanova 3,4: „Svaki koji čini grijeh i bezakonje čini: i grijeh je bezakonje.“
Greh je prestup zakona, bezakonje. Adam i Eva ne bi mogli da budu grešnici da nije bilo zakona o koji su se mogli ogrešiti. [Upor. Matej 5,17-22 – Isus „učini zakon velikim i slavnim“]
U Rimlj. 6,23 stoji da je plata za greh smrt. Bog je dakle imao jedan vrhovni zakon koji je dao Adamu i Evi; oni su izabrali da ne poslušaju i to je bio greh, odnosno prestup zakona; posledica toga, plata za greh, bila je smrt.
Da nije bilo zakona, ne bi bilo greha, da nije bilo greha, ne bi bilo smrti.
Razmotrimo ovo prvo kušanje Adama i Eve.
1.Mojsijeva 3,1-6: „Ali zmija bješe lukava mimo sve zvijeri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu? A žena reče zmiji: Mi jedemo roda sa svakog drveta u vrtu; samo s roda s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj da ne umrete. A zmija reče ženi: Nećete vi umrijeti; nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo. I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i mužu svojemu, te i on okusi.“
Đavo je dobar psiholog, i ume da se poigrava sa čovekovim umom. On ume da zabludu predstavi kao istinu. Jedina zaštita za Adama i Evu bila je pokornost Bogu. Čim su ušli u dijalog sa sotonom, to je bio poraz.
U prvom stihu čitamo kako sotona nastoji da zametne razgovor s Evom i da izvrne tuđu izjavu:
„Ali zmija bješe lukava mimo sve zvijeri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?“
Dakle, da li đavo pogrešno citira ono što je Bog stvarno rekao? Da! On zna da Eva neće moći da prećuti, i da će ući u raspravu s njim.
(stihovi 2,3) „A žena reče zmiji: Mi jedemo roda sa svakog drveta u vrtu; samo s roda s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj da ne umrete.“
Sada Eva dodaje posledice koje je Bog pominjao. Ona govori o smrti kao posledici prestupa. Najpre je ispravljala sotoninu laž, a onda je dodala objašnjenje zabrane – opasnost od smrti.
Sada sledi otvorena sotonina laž:
(4. stih) „A zmija reče ženi: Nećete vi umrijeti…“
Dakle, nećete vi stvarno umreti. Drugim rečima, vi ste besmrtni. Ovde je Eva u kognitivnoj disonanciji: Bog je rekao jedno, zmija drugo, i ona je zbunjena. Sotona ju je zbunio pitanjem. Jer, ako ljudi neće umreti zbog neposlušnosti, zašto je onda Bog rekao da će umreti? To je posledica zmijinog pitanja – Evina zbunjenost. Jedina njena sigurnost bila je u poverenju u Božije reči.
Da li je đavo imao odgovor na pitanje koje je nametnuto Evi? Da, on se poigravao sa njenim razumom. Evo šta joj on kaže sada:
(5. stih) „…nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo.“
On dakle optužuje Boga da krije nešto od Adama i Eve. Dakle, po njemu, Bog želi da ljudi budu slepi, da ne znaju, da budu podređeni.
Štaviše, predstavlja sebe kao nekog ko želi da se ljudima otvore oči, jer će tada biti „kao Bog“. To je isto ono što je sotona hteo i na nebu – „izjednačiću se s Višnjim“.
Sotona kaže da će Eva biti bogolika na specifičan način – u tom smislu što će znati razliku dobra i zla. Ali, ko je izvor razlike dobra i zla? Bog, i to nezavisno od nas.
Drugim rečima, sotona kaže Evi da ne mora da zavisi od Boga da bi razlikovala dobro i zlo. Ovo je prva postmoderna osoba u svemiru. Ideje tzv. Emerging Church potiču iz edemskog vrta – to je shvatanje da ne zavisimo od Božijeg objektivnog zakona da bismo razlikovali dobro i zlo, već da to možemo da činimo subjektivno, da nam naše srce kaže šta je šta; da mi budemo izvor moralnog promišljanja. Isto to je sotona rekao Evi.dovde
Zapravo, sotona kaže još nešto: „Evo, Bog je postao Bog zahvaljujući ovom drvetu, ali sada ne da nikom drugom da ima njegove sposobnosti, i zato tera sve od drveta.“ Dakle, Boga prikazuje kao suparnika koji ne želi da budemo kao On.
U Postanju 3,6 čitamo da je Eva nasela, i da su tome doprinela njena čula: plod je „dobar za jelo“, lep i daje mudrost.
(6. stih) „I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i mužu svojemu, te i on okusi.“
Vidimo li šta se ovde desilo? Jeli su oboje, oboje su zgrešili. Oboje su izgubili svoju duhovnu odeću pravde. Pošto su izgubili duhovnu odeću pravde, nešto se sada s njima dešava.
1.Mojs.3,7: „Tada im se otvoriše oči, i vidješe da su goli; pa spletoše lišća smokova i načiniše sebi pregače.“
Ovde pronalazimo prvu posledicu njihovog prestupa. Pre prestupa imali su odeću od svetlosti, nikakvu veštačku odeću. I kako su Adam i Eva sada rešili problem svoje golotinje? Sami su načinili odeću od smokovog lišća.
Kontekst nam kaže da ta odeća simboliše opravdavanje sopstvenog greha.
1.Mojs. 3,12.13: „A Adam reče: žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta te jedoh. A Gospod Bog reče ženi: zašto si to učinila? A žena odgovori: zmija me prevari te jedoh.“
Šta pokušavaju da urade? Prenose krivicu na drugog, da se opravdaju. Smokovo lišće simboliše opravdavanje svog greha. Čak i posle pokrivanja sebe smokovim lišćem (7. stih), Bog dolazi da razgovara s njima, i Adam i dalje kaže: „Goli smo.“ (10. stih)
Dakle, golotinja nije primarno fizička, nego stvar duha. Fizička golotinja je posledica duhovnog ogoljenja. Oni su i dalje goli, iako imaju odeću od smokovog lišća. Zato što su izgubili duhovnu odeću, izgubili su i fizičku odeću svetla, i na kraju će iskusiti konačnu golotinju, smrt.
U 2. Korinćanima 5 Pavle smrt upoređuje sa golotinjom.
„Jer za tim uzdišemo, želeći obući se u svoj nebeski stan. I da se obučeni, ne goli nađemo!“
Postoji sled: duhovna golotinja zbog greha, potom nastupa fizička golotinja sa nestankom odeće od svetlosti, a na kraju dolazi i konačno ogoljenje, smrt.
Tako sada Adam i Eva stoje pred Bogom, kao prestupnici, a plata za greh je smrt. U takvom stanju čuju Božije proroštvo upućeno zmiji i obećanje iz 1. Mojsijeve 3,15:
„I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između sjemena tvojega i sjemena njezina; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.“
Dakle, Bog najavljuje zmiji da će potomak žene zaratiti s njom, da će je taj potomak zatrti, ali će mu zmija naneti bol. Ovoje prvo evanđeosko obećanje o dolasku Spasitelja, koje Bog izgovara dok se Adam i Eva suočavaju sa golotinjom i grehom.
Primetite šta piše dalje u 19. stihu:
„Sa znojem lišća svojega ješćeš hljeb, dokle se ne vratiš u zemlju iz koje si uzet, jer si prah, i u prah ćeš se vratiti…“
To je najava posledica greha i konačne golotinje: povratak u prah. Poprilično konačno: prah si i u prah ćeš se vratiti. Treba pročitati i stihove u kojima Bog nudi Adamu i Evi nadu.
U stihovima 2,15-17 pisalo je da će istog dana kad zgreše umreti. Ali oni nisu umrli tog istog dana u konačnom smislu? Zašto nisu umrli? Ovde Svetinja stupa na scenu.
3,21: „I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih.“ (Otkr. 13,8)
i za Adama i njegovu ženu Gospod načini – Ko načini? Gospod! – haljine od poliestera? od pamuka? od lana? NE. Od kože! I On ih obuče. On im je obezbedio odeću, On ih je obukao. Ne oni sami.
Šta je potrebno da dobijete životinjsku kožu? Morate da ubijete životinju, i tom kožom je Bog pokrio njihovu fizičku golotinju.
Evo predivne izjave EGV koju nalazimo u Bible Echo, časopisu objavljenom 21. maja 1900. godine:
„Onog trenutka kad je Adam popustio pred Sotoninim iskušenjem, i učinio baš ono što mu je Bog bio rekao da ne čini, Hristos, Sin Božiji, stao je između živih i mrtvih govoreći: ‘Neka kazna padne na Me. Ja ću zauzeti čovekovo mesto. Daj mu još jednu priliku.’ Prestup je ceo svet osudio na smrtnu kaznu, ali se na nebu začuo glas: ‘ Našao sam otkup.'“
Nije li to predivna izjava? Biblija je podupire, jer u 1. Petr. 1,19-21 stoji da je Isus unapred određen pre postanja sveta da bude žrtvovan kao jagnje; Otkrivenje 13,8 kaže da je zaklan od postanja sveta, ne u fizičkom smislu, već u smislu obećanja o dolasku Mesije. Istog dana kad su Adam i Eva zgrešili, Isus je rekao: „Ja ću zauzeti njihovo mesto; ja ću umreti umesto njih; ja ću živeti život kojim oni treba da žive.“
Istog tog dana nađen je otkup za čoveka.
Ako je čovek po prirodi besmrtan, zašto je onda Isus morao da umre da im da život, ako je čovek ionako besmrtan? Vidite, koncept besmrtnosti duše Isusovu žrtvu čini bespotrebnom. Mi imamo život jer je Isus umro za nas, a ne zato što u sebi imamo besmrtnu dušu. Dakle, učenjem da je čovek besmrtan, vi obezvređujete značaj Hristove smrti koja nam daje život. Ako već imamo besmrtnost, zašto bi Isus umro da nam obezbedi ono što već imamo?
Pogledajmo ispunjenje ovog:
Jovan 19,23.24: „A vojnici kad razapeše Isusa uzeše njegove haljine i načiniše četiri dijela, svakome vojniku po dijel i dolamu, a dolama ne bješe šivena nego izatkana sva s vrha do dna. Onda rekoše među sobom: da je ne deremo, nego da bacimo kocke za nju kome će dopasti. Da se zbude Pismo koje govori: razdijeliše haljine moje među sobom, i za dolamu moju baciše kocke. Vojnici dakle tako učiniše.“
Podsećam vas na to da je duhovna golotinja dovela do fizičke, a onda i do krajnje golotinje smrti. Kako da Adam i Eva izbegnu smrtnu presudu? Samo kroz smrt Jagnjeta koje će pokriti sramotu golotinje njihove.
Kada umetnici prikazuju Isusa na krstu, obično ga predstavljaju sa komadom platna omotanim oko struka. Pismo govori da je Isus visio između neba i zemlje sasvim go. Pogledajmo sada Jovan 19,23:
„„A vojnici kad razapeše Isusa uzeše njegove haljine i načiniše četiri dijela, svakome vojniku po dijel i dolamu, a dolama ne bješe šivena nego izatkana sva s vrha do dna.“
Ovde se nalazi veoma duboka simbolička slika.
Vojnici su uzeli njegovu odeću, podelili na delove njegove donje haljine, a tuniku, spolja, nisu podelili nego je pripala jednom. Dakle, uzeli su mu i donje haljine i tuniku. Visio je potpuno go. Šta to simboliše?
Da vas upitam: da li je Otac gledao na Hrista kako krivca? Jeste. Da li je Isus na sebe uzeo našu duhovnu golotinju? Uzeo je na sebe kletvu, iako nije znao za greh. Uzeo je našu duhovnu golotinju, i visio je fizički go, i podneo je krajnju golotinju, smrt, za nas. O tome nam govori ovaj stih. Smrt Jagnjeta koje pokriva sramotu naše golotinje.
Kada je Isus pokrio sramotu naše golotinje?
Gal. 3,27: „Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.“
Ovaj stih nam kaže kada nas je Isus pokrio duhovnom haljinom pravde. Obući se u Hrista je simbol. Kad smo se obukli u Hristovu pravdu? U vreme krštenja. Zašto tada? Zato što krštenjem prolazimo kroz Isusovo iskustvo smrti, sahrane i vaskrsenja. Za koga je on prošao kroz to? Za nas. Kako sam ja uključen u to što je uradio? Prolazim simbolički kroz sve to što je prošao. Kada se osoba krsti, ona prestaje da diše dok je u vodi, i ne diše dok je pod vodom – to je svojevrsna smrt. Čim osoba izađe iz vode, diše, kao vaskrsli Hristos.
Krštenjem postajemo deo Njega, sjedinjujemo se s njim. Krštenje je fenomenalno iskustvo. Neki misle da je fakultativno, ali to je službeno priključenje Telu Hristovom, jer time u veri simbolički prolazimo kroz Njegovo iskustvo.
Kada primite Hrista kao Spasitelja, oblačite se u Njegovu duhovnu odeću. Neki me pitaju da li se bojim smrti, i iskreno kažem da se ne bojim. Mnogi me pitaju da li se bojim, pošto stalno letim avionom, da će avion pasti. Prošle godine sam leteo 200 000 milja, 115 puta. Ne bojim se, jer ako više nisam potreban na ovoj zemlji, neka bude tako, ali kako sam Bogu još potreban, anđeli će držati krila aviona.
Ne bojim se smrti, jer sam u Hristu, od kad sam kršten. Nisam više u sebi, nego u Njemu. Jagnje me je pokrilo. Gde je dakle izvor mog života? U meni ili izvan mene, u Hristu?
1.Sol. 4,15-16: „Jer vam ovo kazujem riječju Gospodnjom da mi koji živimo i ostanemo za dolazak Gospodnji, nećemo preteći onih koji su pomrli. Jer će sam Gospod sa zapovješću, s glasom aranđelovim, i s trubom Božijom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najprije…“
Ovde postoji jedan važan izraz koji se odnosi na one koji su umrli: „I mrtvi u Hristu vaskrsnuće najprije….“ U Hristu? Kad postajemo u Hristu? Krštenjem.
Božiji narod će ustati. Naša nada u život nije u nama, nego u Njemu. On je rekao: „Pošto ja živim, i vi ćete živeti.“
Kada je čoveku dao obećanje o potomku Žene, kada je odenuo Adama i Evu u kožu žrtvovane životinje, onda ih je prognao iz Raja.
Edenski vrt je bio za njih poput Svetinje: posle izgnanstva dolazili su do ulaza u Edenski vrt da prinose žrtve. Kako to znamo? Zato što su na ulazu u Edenski vrt bili postavljeni heruvimi, kao i oni izvezeni na zavesi Svetinje. [To pokazuje da je Zemlja ekvivalentna dvorištu Svetinje.]
1.Mojs. 3,22-24: „I reče Gospod Bog: Eto, čovjek posta kao jedan od nas, znajući što je dobro što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere s drveta od života, i okusi, te doveka živi! I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edemskoga da radi zemlju, od koje bi uzet; i izagnav čoveka postavi pred vrtom Edemskim heruvima, s plamenim mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života.“
Da li je dakle bilo potrebno da čovek jede od Drveta života da bi živeo doveka? Jeste, očigledno.
Dakle, ulaz u Edemski vrt bio je sa istočne strane, kao i ulaz u Svetinju. Šta Drvo života predstavlja? Da je život izvan nas, u Isusu Hristu. Za Bibliju ne postoji besmrtni grešnik. DOPUNI DEJVIDSON
1.Tim. 6,16: „Koji sam ima besmrtnost, i koji živi u svjetlosti kojoj se ne može pristupiti, kojega niko do ljudi nije vidio, niti može vidjeti, kojemu čast i država vječna. Amin.“
Samo Bog ima besmrtnost. Samo On, Car nad carevima, i Gospodar nad gospodarima. On živi u svetlosti kojoj se ne može pristupiti.
U Rimlj. 2,6.7 piše da treba da težimo za slavom, čašću i besmrtnošću, što znači da ih nemamo sami po sebi:
„Koji će dati svakome po djelima njegovim: onima dakle koji su trpljenjem djela dobroga tražili slavu i čast i neraspadljivost, život vječni…“
2.Tim. 1,10 kaže slično: „A sad se pokaza u dolasku Spasitelja našega Isusa Hrista, koji raskopa smrt, i obasja život i neraspadljivost jevanđeljem.“
Kada govori o tome da je Isus ukinuo smrt, Pavle ne govori o fizičkoj smrti jer i posle Hristovog vaskrsenja ljudi umiru, već govori o duhovnoj golotinji. Isus je doneo život i besmrtnost jevanđelju.
1.Kor. 15,53.54 jasno kaže da treba obući besmrtnost:
„Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost. A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost, i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona riječ što je napisana: pobjeda proždrije smrt.“
Ako je čovek prirodno besmrtan, zašto bi Hristos morao da umre da mu da ono što već ima? Besmrtnost je osobina Božija koja se ne može preneti drugima, a takve su osobine i svemoć, sveznanje, sveprisutnost, nepromenjivost – i besmrtnost. To su osobine koje samo Bog ima.
Koje su dakle dve laži sotonine, koje propoveda i danas hrišćanima?
1.Nećete vi umreti. Ljudi veruju da ni sam Bog ne može da uništi ljudsku dušu jer je besmrtna. To je prva laž, da je čovek po prirodi besmrtan. I tako će po njima zli trpeti večne muke, ali to nije smrt – smrt znači da nema vaskrsenja. Biblija govori o večnom SNU.
- Ideja da čovek može da bude kao Bog, i da zna razliku dobra i zla, kao u postmodernizmu, kao u Emerging Chruch. Ljudi kažu: „Ne govori mi šta kaže Biblija; ne govori mi kakav je tvoj moralni sistem. Ja mogu sam da odlučim šta je dobro, a šta loše.“
Ko je taj koji određuje šta je istina? Da li to definišem ja? Zar ne Bog i Njegova Reč? I treba da živimo potpuno po toj reči. Prihvatimo Bibliju takvu kako je napisana, i poslušajmo Boga jer On uvek najbolje zna.
Đavo ubeđuje ljude da će, ako se oslobode zakona, tada biti zaista slobodni. Da li to rešava svari? Pa pogledajte kakav je svet – samo zlo i razdor. Ko god govori da je Božiji zakon ukinut, ponavlja sotonine reči iz Edena. Ukratko, jedina nada za život nalazi se izvan nas, u Isusu Hristu, koji je umro i vaskrsao za nas. Isto tako, jedino merilo kojim razlikujemo dobro i zlo isto je tako izvan nas, u Božijem zakonu i Reči. Molimo se Bogu da živimo kao Isus. Kad ga je god đavo kušao, Isus je samo govorio: „Ne živi čovek o samom hlebu, nego o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih.“