Istina pobeđuje…
Zdravo prijatelji,
U sredu, 23. septembra, u 21 čas, odmarala sam se u svojoj hotelskoj sobi u Dohi, Katar. Upravo sam završila popodnevni i večernji niz predavanja.
Baš kada sam krenula na spavanje, začulo se glasno kucanje na vratima. Prišla sam, otvorila vrata i zatekla oko osam muškaraca i jednu ženu.
Jedan muškarac je govorio u ime svih i predstavio se kao službenik kriminalističke policije (CID). Zahtevao je da zna gde se nalaze moji proizvodi i počeo da pretražuje moj prtljag. Kada sam to dovela u pitanje, rekao je da ima nalog i da može to da uradi.
Izrečeno mi je mnogo grubih reči, što me je veoma uznemirilo. U jednom trenutku čula se glasna prepirka ispred sobe. Shvatila sam da viču na moju poslovnu partnerku za Bliski istok i da joj ne dozvoljavaju ulazak u moju sobu. Otpratili su je do njene sobe i zaključali je unutra.
Službenik mi je naredio da se obučem i ostavio me u društvu policajke. Nakon što sam se presvukla iz spavaćice, sprovedena sam iz hotela i smeštena u automobil sa vozačem i policajkom.
„Ko je čovek koji govori u ime svih i vodi celu akciju?“ upitala sam je.
„On je kapetan“, odgovorila je.
„Da li me vode u zatvor?“ pitala sam.
„Ne znam“, glasio je odgovor.
Vožnja do policijske stanice trajala je oko petnaest minuta.
Kada smo stigli, ispitivanje je postalo još oštrije, uz brojne optužbe zasnovane na netačnim medijskim izveštajima i člancima sa Vikipedije. Sve mi je to bilo veoma teško i nisam mogla da prestanem da plačem.
„Zašto plačete?“, upitao je kapetan. „Nismo vas povredili.“
„Niko me nikada nije ovako tretirao, a nisam učinila ništa loše“, bilo je sve što sam mogla da kažem.
Od tog trenutka ublažio je ton, a ja sam uspela da se priberem i odgovorim na pitanja.
„Vama je zabranjen rad u oblasti zdravlja u Australiji“, optužio me je.
„Ne, zabrana postoji samo u jednoj australijskoj državi“, odgovorila sam, „i protiv mene nikada nisu podignute optužbe niti su mi izrečene novčane kazne. To je bila samo odluka jednog državnog odeljenja, a ne zakon.“
(Faktografski prikaz onoga što se dogodilo u Australiji možete pročitati u knjizi mog supruga Majkla O'Nila „Assassination of Barbara O'Neill“, uz autentične izvore navedene ispod ovog pisma.)
Posle izvesnog vremena ton razgovora se promenio i odlučeno je da neću biti smeštena u ćeliju, već da mogu da se vratim u hotel i prenoćim tamo. Bila sam zahvalna što je kapetan promenio pristup i shvatio da je dobio netačne informacije izvan Katara. Dobro poznajem osvetoljubivu prirodu onih koji uživaju u potiskivanju istine.
Strogo mi je rečeno da sledećeg jutra u 7 časova moram da budem u policijskoj stanici radi daljeg ispitivanja i da će posledice biti mnogo ozbiljnije ukoliko se ne pojavim na vreme.
Vratili su me u hotel vrlo kasno i nisam mogla da spavam. Mislim da sam uspela da odspavam možda jedan sat.
U 7 časova sledećeg jutra bila sam u policijskoj stanici sa svojim timom. Kakva razlika!
Bog je milostivo podstakao jednog dobrog čoveka, koji ima uticaj u Kataru, da mi obezbedi dva advokata.
Usledilo je još nekoliko pitanja i uzeti su mi otisci prstiju. Sada je atmosfera bila potpuno drugačija. Bilo je planirano da se pojavim pred državnim tužiocem.
Na kraju su me odveli u prostoriju gde su bili glavni tužilac, dva advokata, prevodilac i moja partnerka za Bliski istok. Njihov odnos prema meni bio je veoma ljubazan. Pitanja su bila jasna i postavljana uljudno. Bila su to razumna pitanja, bez optužujućeg tona.
Pitali su me na osnovu kog autoriteta podučavam.
„Proučavam zdravlje već 50 godina. To je moja ljubav i moja strast. Dvadeset tri godine radila sam kao direktor zdravstva u različitim zdravstvenim i životnim centrima za oporavak u Australiji“, odgovorila sam.
Izgledalo je da ih je to impresioniralo, pa je prevodilac primetio:
„Vi ste genije.“
Vrlo brzo je utvrđeno da nisam učinila ništa protivzakonito. Nakon toga mi je rečeno da sam slobodna da napustim zemlju ili da nastavim da putujem po Kataru.
„Nemamo nikakav problem sa tim što delite svoja iskustva o zdravlju. Ako ponovo dođete, samo podnesite zahtev za dozvolu za držanje predavanja i sve će biti u redu.“
Nakon prve večeri, moje iskustvo sa katarskim vlastima bilo je puno poštovanja, a njihova pitanja bila su logična, tako da sam mogla lako da odgovorim na njih. Razumem da je mladi kapetan prethodne noći postupao na osnovu pogrešnih informacija koje je dobio. Kada je čuo istinu, promenio je svoj stav, i prema njemu ne gajim nikakvu zlu volju.
Moj divni tim me je zatim odveo na aerodrom, odakle sam letom otputovala nazad u Ujedinjene Arapske Emirate.
Bila sam veoma zahvalna Bogu, svojoj partnerki za Bliski istok i ljudima koji su organizovali i ugostili moju turneju po Kataru. Već sam navikla na napade, jer znam da ono što podučavam često dolazi u sukob sa interesima velikih korporacija koje ostvaruju profit u okruženju lošeg zdravlja.
Primila sam bezbroj poruka ljubavi i podrške. Želela bih da vam svima zahvalim na toj ljubavi, podršci i molitvama koje su pristizale iz celog sveta. Ima ih previše da bih svakome pojedinačno odgovorila, ali vam od srca zahvaljujem.
Neka vas Bog blagoslovi i neka vaše zdravlje bude sve bolje i bolje.
Sa ljubavlju i zahvalnošću,
Barbara O'Neill