Iz knjige ‘Razgovori za stolom ‘
CCCCXXVII
“I taj će car činiti što hoće, i podignuće se i uzvisice se iznad svakoga boga, i čudno će
govoriti na Boga nad bogovima, i biće srećan dokle se ne svrši gnjev, jer će se izvršiti što
je određeno. Neće mariti ni za bogove svojih otaca ni za ljubav žensku, niti će za koga
boga mariti, nego će se uzvisivati nada sve.”
Ovo proročanstvo, kao što se svi učeni ljudi slažu, ukazuje direktno na antihrista koji se
zove Antioh; jer antihrist neće mariti ni za Boga niti za ljubav žene to jest, za brak.
Antihrist osuđuje na zemlji Boga, to jest religiju, i čovečanstvo. On neće mariti za žene,
to jest, osudiće zemaljsku i porodičnu upravu, zakone, pravo, careve i kraljeve: jer žene
rađaju i odgajaju decu i na taj način se održava čovečanstvo i obnavlja svet; tamo gde se
za žene ne mari, osuđuje se i neophodnost zemaljske i porodične uprave, kao i zakoni, i
uredbe, i vladari.
Danilo je bio veoma uzvišen i cenjen prorok, koga je Hristos voleo i rekao povodom
njega: Koji čita, neka razume. On je govorio o onom antihristu progonitelju tako jasno,
kao da je bio njegov očevidac. Pročitajte celo 11. poglavlje. To se odnosi i na vreme kada
su vladali car Kaligula i ostali tirani; jasno je rečeno: “I razapeće šatore dvora svojega
među morima na krasnoj svetoj gori” koja je u Rimu, u Italiji. Turčin vlada takođe
između dva mora, u Carigradu, ali to nije sveta gora. On ne poštuje i ne promoviše
Maosima, niti zabranjuje brak. Zato Danilo ukazuje direktno na papu, koji radi obe stvari
sa velikom žestinom. Prorok dalje kaže da će ga njegov kralj napustiti. To se već
dogodilo papi, jer vidimo kako ga napuštaju kraljevi i knezovi. Što se tiče forme religije
pod papom i Turčinom, tu nema razlike do u nekoliko ceremonija; Turčin poštuje
Mojsijeve spise, papa hrišćanske ceremonije obojica ih kvare i falsifikuju; jer, toliko
koliko Turčin izvrće mojsijevsko kupanje i pranje, tako i papa kvari svetu tajnu krštenja i
večere Gospodnje (pričesti).
Carstvo antihrista je opisano i u Otkrivenju Jovanovom, gde se kaže: “I dano joj bi da se
bije sa svetima, i da ih pobijedi;” Može nam se učiniti da je ovo proročanstvo za Turke, a
ne za papu, ali moramo, dok istražujemo Svete spise, da razumemo papine gadosti i
tiraniju u pogledu zemaljskih stvari. Čitamo dalje u Apokalipsi: “I daće mu se u ruke za
vrijeme i za vremena i za po vremena”. Postavlja se pitanje: Šta je vreme? Ako se vreme
shvati kao godina, ovaj odlomak označava tri i po godine i ukazuje na Antioha, koji je
tokom tog vremenskog perioda progonio izrailjski narod, ali na kraju je umro u svojoj
sopstvenoj prljavštini i pokvarenosti. Na sličan način će papa takođe biti uništen; jer je
osnovao svoje kraljevstvo, ne vlašću niti Božanskim autoritetom, nego sujeverjem i
nasilnim tumačenjem nekih odlomaka u Pismu. Papstvo je izgrađeno na temeljima koji će
dovesti do njegovog pada. Danilo prorokuje ovako: “I lukavstvom njegovijem
napredovaće prijevara u njegovoj ruci, i podignuće se u srcu svom, i u miru će pogubiti
mnoge, i ustaće na kneza nad knezovima, ali će se potrti bez ruke.” Ovo se odnosi
posebno na papu, jer svi ostali tirani i monarsi padaju zbog zemaljske moći i snage.
Međutim, ono se može odnositi i na papu i na Turke. I papa i Turci počinju da vladaju u
istom trenutku, pod carem Flavijem Fokom, koji je ubio svog sopstvenog gospodara, cara
Mavrikija i njegovu caricu i mlade prinčeve, skoro pre devet stotina godina. Papa je
počeo da vlada crkvom duhovno istovremeno kada je Muhamed utvrdio svoju moć;
papino zemaljsko carstvo trajalo je je skoro tri stotine godina, jer je on kinjio i maltretirao
kraljeve i careve. Ja ne mogu dobro da definišem i da shvatim ovo proročanstvo: “Vreme,
vremena i po vremena.” Ne znam da li se ono odnosi na Turke koji su počeli da vladaju
padom Carigrada 1453. godine, pre osamdeset i pet godina. Ako izračunam vreme od
Hristovih godina (trideset godina) ovaj izraz bi označavao sto i pet godina, i Turcima bi
trebalo još 25 lagano da dođu. Dobro, Bog zna šta će, i kako će izbaviti one koji su
njegovi. Nemojmo sebe da opterećujemo tražeći više znanja. Pokajmo se i molimo se.
Pošto je papa antihrist, [2] verujem da je on inkarnacija đavola. Kao što je Hristos istiniti
i prirodni Bog i čovek, tako je i antihrist živi đavo. Istina je, takođe, ono što kažu za
papu, da je zemaljski bog jer on nije niti pravi bog niti pravi čovek, nego dve prirode
pomešane zajedno.
On se naziva zemaljskim Bogom, kao da jedini pravi i Svemoćni Bog nije bio na zemlji!
Zaista, papino carstvo je strašna hula protiv sile Božije i protiv čovečanstva; gnusoba
pustošna koja stoji na svetom mestu. Monstruozno bogohuljenje ljudskog bića je da
pretpostavi da je sada došao Hristos da bi sebe uzdigao u crkvi iznad Boga. Da je to
učinjeno među neznabošcima, pre Hristovog dolaska, to ne bi bilo tako veliko čudo. Ali,
iako su nas Danilo, sam Hristos i njegovi apostoli Pavle i Petar upozorili na tu otrovnu
zver i kugu, ipak smo mi, Hrišćani, bili i još uvek smo tako glupi i ludi, da obožavamo
sve njegove idole, i da verujemo da je on gospodar nad celim svetom, kao naslednik
Svetog Petra; a ni Hristos niti sveti Petar nisu ostavili nikakvog naslednika na zemlji.
Papa je poslednji plamen u lampi koji tinja, i koji će se ubrzo ugasiti, poslednje oruđe
đavola, koji grmi i seva mačem i bulom, vodeći rat putem moći i snage drugih, kako kaže
Danilo: “Sila će mu biti jaka, ali ne od njegove jačine.” Potvrđeno je da papa ima veću
moć u jednom prstu nego svi knezovi u Nemačkoj; ali duh Božjih usta je ščepao tu
besramnu bludnicu i pokrenuo mnoga srca da im on više ne predstavlja autoritet; nijedan
car, sa mačem i moći, nije bio u stanju da ostvari ovo; đavo prezire to oružje: ali kada ga
udari Božja Reč, papa postaje manji od makovog zrna.