„I razgnjevi se zmija na ženu i otide da ratuje sa ostatkom potomstva njezina, koje drži zapovijesti Božje i ima svjedočanstvo Isusa Hrista.“ U bliskoj budućnosti videćemo kako se ispunjavaju ove reči, kada se protestantske crkve zajedno sa ostalim svetom i sa papskom silom ujedine protiv onih koji drže Božje zapovesti. Isti duh koji je podsticao papiste u prošlim vekovima navodiće i protestante da zauzmu isti stav prema onima koji ostanu verni Bogu. Crkva i država se upravo pripremaju za budući sukob. Protestanti deluju prikriveno i pod maskom pobožnosti da nedelju istaknu u prvi plan, kao što su to činili i rimokatolici. Širom zemlje papstvo podiže svoje veličanstvene i ogromne građevine, u čijim će tajnim skrovištima obnoviti ranija progonstva. Put za ispoljavanje lažnih čuda, posredstvom kojih će sotona nastojati da prevari, ako bude moguće, čak i izabrane, uveliko se priprema.
Dekret koji će biti izdan protiv naroda Božjeg biće veoma sličan ediktu koji je u vreme Jestirino Asvir izdao protiv Jevreja. Persijski edikt proistekao je iz Amanove mržnje prema Mardoheju, ne zato što mu je Mardohej učinio neko zlo, nego samo zato što je odbio da mu ukaže strahopoštovanje koje pripada samo Bogu. Carska odluka protiv Jevreja doneta je lažnim prikazivanjem izabranog naroda. Ovu zaveru podstakao je sam sotona u nameri da sa lica zemlje zbriše one koji su sačuvali znanje o pravom Bogu. Ali njegove zle namere osujećene su, jer se tome suprotstavila viša sila koja još uvek vlada među sinovima ljudskim. Anđelima koji se odlikuju izuzetnom snagom bilo je naloženo da zaštite Božji narod i zavere njegovih neprijatelja okrenule su se protiv njih samih. Protestantski svet danas u maloj Crkvi onih koji svetkuju subotu gleda Mardoheja na vratima. Njihov karakter i život, u kojima se ogleda poštovanje prema Božjem zakonu, predstavljaju stalni ukor za one koji su odbacili strah Gospodnji i bacili pod noge Njegovu subotu; ovaj za njih nepoželjan i nepozvan gost mora po svaku cenu da bude sklonjen s puta. Isti onaj zapovednički duh koji je u prošlim vekovima kovao zaveru protiv vernih još uvek nastoji da sa lica Zemlje ukloni one koji se boje Boga i drže Njegov zakon. Sotona teži da izazove ogorčenost protiv smerne manjine vernika koji savesno odbijaju da prihvate popularne običaje i tradicije. Ljudi od položaja i ugleda pridružiće se bezakonicima i najpodlijima u zaveri protiv pripadnika Božjeg naroda. Bogatstvo, genijalnost i obrazovanje udružiće se da ih izvrgnu opštem preziru. Progoniteljski nastrojeni vlastodršci, propovednici i članovi crkve udružiće se u zaveri protiv njih. Rečju i perom, laskanjem, pretnjom i ismejavanjem nastojaće da pobiju i unište njihovu veru. Lažnim prikazivanjem i ljutitim pozivima raspaljivaće strasti naroda. Pošto se protiv pobornika biblijske subote ne mogu pozivati na argumente: „Tako piše u Svetom Pismu,“ oni će da bi nadoknadili ove nedostatke – ozakoniti tlačiteljske mere. Da bi osigurali svoju popularnost i zaštitničku ulogu, zakonodavci će udovotjiti traženju da se donese zakon o svetkovanju nedelje. Oni koji se boje Boga ne mogu da prihvate ovu instituciju kojom se krši jedna od Deset Božjih zapovesti. Na tom bojištu odigraće se poslednji veliki sukob između istine i zablude. I u pogledu ishoda te borbe mi nismo ostavljeni u neizvesnosti. Sada, kao i u danima Mardoheja, Gospod će ustati u odbranu svoje istine i svog naroda.
Dekretom kojim se nedelja kao papska institucija, u kršenju Božjeg zakona, prisilno nameće – naša nacija će raskinuti svaku vezu sa pravdom. Kada protestantizam pruži svoju ruku preko ponora da se uhvati za ruku rimske sile, kada se preko slične provalije različitosti zagrli sa spiritizmom, i kad, pod uticajem ovog trostrukog saveza, naša zemlja odbaci svako načelo svog ustava kao protestantska i republikanska zemlja, i kada svojim zakonskim aktima omogući propagiranje papskih laži i obmana – tada možemo znati da je došlo vreme da sotona čini znake i čudesa velika i da je blizu kraj.
Kao što je za učenike približavanje rimske vojske bilo znak da je došlo vreme da Jerusalim opusti, tako će ovo otpadništvo za nas predstavljati znak da je granica Božjeg strpljenja dostignuta, da je mera bezakonja naše nacije prepuna, i da anđeo milosti širi svoja krila da odleti i da se nikada više ne vrati. Tada će se Božji narod naći u nevolji i patnjama koje proroci opisuju kao vreme „muke Jakovljeve.“ Vapaji progonjenih vernika dopiraće do neba. Kao što je Aveljeva krv vikala sa zemlje, tako će i glasovi mučenika – iz njihovih grobova, iz morskih dubina, iz planinskih pećina i ispod mana stirskih svodova – vikati: „Dokle, Gospodaru sveti i istiniti, ne sudiš i ne kaješ krvi naše na onima što žive na zemlji?”
Gospod nastavlja svoje delo. Celo nebo je u pokretu. Sudija nad svima koji su ikad živeli na Zemlji uskoro će ustati da odbrani svoj povređeni autoritet. Znak oslobođenja (Božji pečat) biće tada već stavljen na one koji drže Božje zapovesti, koji duboko poštuju Njegov zakon, i koji odbijaju da prime žig zveri ili ikone njezine.
Gospod je otkrio šta će se desiti u tim poslednjim danima, da bi se Njegov narod mogao pripremiti da opstane usred te strašne oluje sveopšteg protivljenja i gnjeva. Upozoreni na događaje koji nam predstoje, ne smemo sedeti mirno, ravnodušno očekujući buru koja nailazi i tešeći se obećanjem da će Gospod biti zaštita svojim vernima u dan nevolje. Dolazak svoga Gospoda mi treba da očekujemo ne u zaludnoj neaktivnosti, već u najusrdnijem zalaganju i s nepokolebljivom verom. Nije vreme da svojim mislima dopuštamo da se zadržavaju na pitanjima od sporednog značaja. Dok pripadnici Božjeg naroda duhovno spavaju, sotona veoma aktivno nastoji da prilike podesi tako da oni zanemare pravdu i milost (Mihej 6,8). Pokret za obavezno svetkovanje nedelje krči danas u tajnosti put pred sobom. Njegovi pobornici prikrivaju prave namere i krajnji ishod toga, i mnogi koji pristupaju tom pokretu ne vide kuda ih njegove skrivene tendencije usmeravaju. Oni se prikazuju kao veoma blagi i prividno deluju hrišćanski, ali kada progovore ispoljiće duh aždaje. Naša je dužnost da učinimo sve što je u našoj moći da otklonimo preteću opasnost. Dajući pred javnošću pravu predstavu o našoj veri, mi treba da razoružamo postojeće predrasude. Razotkrivajući stvarne namere koje se kriju iza ovoga, mi praktično podižemo najsnažniji protest protiv mera koje su usmerene na ograničavanje slobode savesti. Da bismo bili u stanju da razborito branimo svoju veru, moramo brižljivo pretraživati svete spise. „Bezbožnici će,“ kaže prorok, „raditi bezbožno, niti će koji bezbožnik razumjeti; ali će razumni razumjeti.“
Onima koji kroz Hrista imaju pristup Bogu predstoji, veoma značajan zadatak. Sada je vreme da se u molitvi čvrsto uhvatimo za ruku naše sile. Molitva psalmiste sada treba da bude molitva i svakog propovednika i svakog vernika: „Vrijeme je da Gospod radi; oboriše zakon Tvoj.“ Neka plaču između trema i oltara sluge Gospodnje, vapijući: „O, Gospode, poštedi narod svoj, i ne daj nasljedstva svojega pod sramotu.“ Bog je pripadnicima svog naroda uvek priticao u pomoć u njihovoj najvećoj nevolji, kad je već izgledalo da nema nikakve nade za izbavljenje. Namere bezbožnih ljudi, neprijatelja Njegove Crkve, nisu van domašaja Njegove sile i Njegovog providenja koje upravlja svim mogućim zbivanjima i pojavama. On može da utiče na srca državnika; gnjev, uzavrelost i neprijateljstvo onih koji mrze Njega, Njegovu istinu i Njegov narod, On može da odvrati na sasvim drugu stranu „kao što savija potoke vodene“ (Priče 21,1) – ako je to Njegova volja. Molitva pokreće ruku Svemogućega. Onaj koji svrstava bezbroj zvezda na nebeskom svodu, čija reč kontroliše talase dubokih okeana, taj isti Svemoćni Tvorac uzeće u zaštitu svoje izabrane kada Ga oni prizovu u veri. On će obuzdati sile tame sve dok svet ne bude opomenut i dok se svi oni koji poslušaju opomenu ne pripreme za ovaj sukob.
I gnjev ljudski,“ kaže psalmista, „obraća se u slavu Tebi, kad se jednom opašeš gnjevom.“ Božja je namera da se istina koja predstavlja obeležje naše vere iznese u javnost i da postane predmet istraživanja i raspravljanja, čak i ako je povod tome prezir kojem je ona izložena. Mora se probuditi interesovanje naroda. Svaki sukob mišljenja, svaki prigovor, svaka kleveta usmerena protiv naše vere predstavljaće Bogom dopušteno sredstvo da se izazove interesovanje i probudisvest onih koji bi inače spavali.To se već dogadalo u istoriji Božjeg naroda. Zato što su odbili da se poklone zlatnom likukoji je Navuhodonosor podigao u polju Duri, trojica Jevreja bili su bačeni u užarenu ognjenu peć.Ali Bog je sačuvao svoje sluge usred plamena, i pokušaj da se idolopoklonstvo silom nametne,samo je još više doprineo da se znanje o pravom i živom Bogu otkrije pred knezovima i velikani-ma okupljenim iz svekolikog vavilonskog carstva. Tako je bilo i onda kada je carskim dekretomizričito zabranjeno da se ljudi mole bilo kom bogu osim caru. Pošto je Danilo, po svom običaju,nastavio da se tri puta dnevno moli Bogu nebeskome, to nije promaklo pažnji zluradih knezova iupravitelja, koji su ga odmah potkazali caru. U svojoj odbrani, on je iskoristio priliku da im ukažena pravog Boga i da iznese razloge zašto se samo Njemu treba klanjati i zašto samo Njemudugujemo zahvalnost i božansko poštovanje. A izbavljenje Danila iz lavovske jame predstavljaloje još jedan dokaz da je Onaj kome on služi zaista pravi i živi Bog.Tako je i Pavlovo hapšenje i sužanjstvo donelo jevanđelje pred careve, knezove i vlastodršcedo kojih na drugi način ta svetlost nikad ne bi došla. Pokušaji da se napredovanje istine sprečisamo još više doprinose njenom širenju. Savršenstvo i lepotu istine zapažamo sve jasnije sa svakeuzastopne tačke sa koje možemo da ih posmatramo. Zabludi su potrebni maskiranje i skrivanje.Ona se oblači u anđeosku odeću, jer ispoljavanje njenog pravog karaktera umanjuje njen izgledna uspeh.Oni koje je Bog učinio čuvarima svoga zakona ne smeju dozvoliti da njihova svetlost budesakrivena. Istina se mora objaviti i u neprosvetljenim krajevima sveta. Prepreke na koje nailazimomoraju se savladati. Veliki zadatak koji se mora izvršiti poveren je onima koji poznaju istinu. Onisada treba najusrdnije da se mole Bogu za pomoć. Hristova ljubav treba da se rasplamsava u srcusvakoga od njih. Hristov Duh treba da se izlije na njih, i oni se moraju pripremiti da se održe nasudu. Dok su oni sami u potpunosti posvećeni Bogu sila Duha Svetoga koja osvedočava srca pratinjihove napore u propovedanju istine, i njena svetlost nalazi pristup do srca mnogih. Ne smemoviše da spavamo na začaranom sotoninom tlu, već brižljivo koristimo sve izvore koji su namdostupni i sve sposobnosti kojima nas je Proviđenje obdarilo. Poslednja opomena treba da seobjavi svim „narodima i plemenima i jezicima i carevima mnogim;“ a obećanje glasi: „Evo jasam s vama u sve dane do svršetka vijeka.