Kako je ceremonijalni zakon mogao da bude predslika Hristove službe? Svetinja odgovara na ovo
pitanje. Mojsije je sagradio Svetinju tačno prema uzorku koji je video na gori.
»I neka mi načine svetinju, da među njima nastavam.« (2. Mojsijeva 25,8)
»… Kao što bi rečeno Mojsiju kad htede skiniju da načini: Gledaj, reče, da načiniš sve po prilici
koja ti je pokazana na gori.« (Jevrejima 8,5)
Zemaljska Svetinja, i čitava služba povezana sa njom, odražavaju Hristovu službu za nas. To je,
takođe, kopija ili minijaturni prikaz mnogo veće Hristove službe u Nebeskoj Svetinji, za koju je zemaljska Svetinja samo »prilika za sadašnje vreme«. (Jevrejima 9,9) Zemaljska Svetinja je kopija nebeske.
»Koji služe obličju i senu nebeskih stvari, kao što bi rečeno Mojsiju kad htede skiniju da načini:
Gledaj, reče, da načiniš sve po prilici koja ti je pokazana na gori.« (Jevrejima 8,5)
Hristos se posle svog vaskrsenja i vaznesenja na Nebo i ušao u Nebesku Svetinju, koju čovek nije
sagradio.
»Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže
sad pred licem Božijim za nas.« (Jevrejima 9,24)
Cena za greh plaćena je na krstu. Pravda je zadovoljena, ali Hristova služba tu nije završena. Greh i
dalje postoji, a grešnici i dalje Hristovom zaslugom pristupaju Bogu. Mi služimo vaskrslom Spasitelju, koji
je naš Prvosveštenik, naš Posrednik, naš Sudija i naš Car koji u Nebeskoj Svetinji posreduje za nas.
»A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvog Poglavara svešteničkog koji sede s desne
strane prestola Veličine na nebesima; koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini
Gospod, a ne čovek.« (Jevrejima 8,1.2)
U starozavetno vreme odbrana optuženog bila je sveta dužnost tako da je sudija odbijao da taj
posao preda advokatu. Sudija je lično služio kao branilac optuženog. Jevrejska enciklopedija to ovako
objašnjava: »Pravni zastupnici su nepoznati u jevrejskom zakonu.« Njihov legalni stav zahteva od sudija
da »uvek naginju strani optuženika i da mu, izvan svake moguće sumnje daju prednost«. To je izuzetan
sistem! Bog lično brani i sudi optuženom. Ali, ko je tužilac? Tekst iz Otkrivenja 12,10. govori o sotoni kao
tužiocu koji nas neprekidno tuži kod Boga. Đavo, takođe, vodi izveštaj o grehu, i njegove optužbe su
bolno tačne. Kako onda možemo da pobedimo ove optužbe?
»I oni ga pobediše krvlju Jagnjetovom i rečju svedočanstva svog, i ne mariše za život svoj do
same smrti.« (Otkrivenje 12,11)
Kada prihvatimo činjenicu da je Isus umro umesto nas, Bog pronalazi dokaze koji su Mu potrebni da
nas proglasi nevinima. Gde onda može da se uklopi zastupnik? U određenim prilikama, jevrejski sudija
postavljao je zastupnika koji je imao zadatak da mu pomaže u odbrani optuženog. Jevrejska enciklopedija
navodi da je muž mogao da predstavlja svoju ženu i pomogne sudiji da je odbrani, ako je presuda
obuhvatala njegova lična prava. U ovom postoji slavna paralela sa nebeskim sudom. Hristos, Ženik,
svojom krvlju otkupio je svoj narod, svoju nevestu. On služi kao naš, od strane suda postavljeni Zastupnik
koji pomaže Ocu da nas odbrani od sotoninih optužbi, čime On, takođe, brani sopstveno pravo da nam da
spasenje i da nas jednog dana odvede na Nebo. Naše večno spasenje ne zavisi od naše beznadežnosti,
već od potpunosti Hristove žrtve koja je prihvaćena za spasavanje grešnika.
»Dečice moja! Ovo vam pišem da ne grešite; i ako ko sagreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa
Hrista pravednika, i On očišća grehe naše, i ne samo nase nego i svega sveta.« (1. Jovanova
2,1.2)
Kada proba bude završena, Hristos će završiti svoju posredničku službu, obući će svoju carsku odeću
i vratiće se na Zemlju kao Car nad carevima da sretne svoju nevestu. U Knjizi proroka Danila, u sedmom
poglavlju, opisan je veliki prizor suđenja koje će se dogoditi neposredno pre Hristovog drugog dolaska,
kada će On primiti svoje carstvo. Da bi mogao da postane Car, Isus je najpre morao da postane Sveštenik.
Pre nego što je Isus mogao da postane Sveštenik, morao je da postane Jagnje, zaklano za grehe sveta:
»Videh u utvarama noćnim, i gle, kao Sin čovečiji idaše sa oblacima nebeskim, i dođe do starca i
stade pred Njim. I dade Mu se vlast i slava i carstvo da Mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast
je Njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se Njegovo neće rasuti.« (Danilo 7,13.14)
Najvažnija tema u Knjizi proroka Danila je Isus Hristos, razapeto Jagnje, vaskrsli Prvosveštenik i Car
koji dolazi. Dobra vest je da će suđenje odvijati u korist svih onih koji prilaze Hristu sa srcem koje se kaje,
traži oproštenje greha i svoju obnovu, srce koje živi u skladu sa Bogom.
»Dokle dođe starac, i dade se sud svecima Višnjeg, i prispe vreme da sveci preuzmu carstvo«.
(Danilo 7,22)