“Zato vam kažem: ne brinite se za život svoj, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za telo svoje, u šta ćete se obući.” (Matej 6,25) “Jer carstvo Božije nije jelo i piće, nego pravda i mir i radost u Duhu Svetome.” (Rimljanima 14,17)
Ljudi koji su stvorili nauku i veštinu elektrotehnike nisu žudili za onim što treba da jedu ili piju. Ali u njihovoj žeđi i gladi za večnom istinom oni su tražili i našli, bar delimično, carstvo Gospodnje koje obitava u lepoti njihove nauke i veštine, kao i u lepoti univerzuma kojeg su otkrili. …
Došlo se tako do opšteg zaključka da je duh čoveka ne samo daleko superiorniji od duha životinje, nego da je ta razlika neizmerno veća od njihove razlike u pogledu telesne strukture. Upoređivanje je otkrilo takođe i jedan element u toj razlici koji strči visoko iznad svih drugih elemenata ove različitosti; to je duhovni element. … Ali to obožavanje je nezamislivo bez priznanja sa njegove strane da postoji stvaralačka snaga koja je daleko superiornija od stvaralačke snage njegovog sopstvenog duha. To priznanje, kao proizvod čovekovog iskustva i razmišljanja, jeste koren njegovog verovanja u Stvoritelja. Uticaj tog verovanja je lepo opisao apostol Pavle sledećim rečima:
“Mi pak svi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u ono isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.” (2. Korinćanima 3,18)
Posmatranje, eksperiment i računanje vodili su nauku do otkrića novih fizičkih realnosti. Ova metoda istraživanja sačinila je čvrstu osnovu tih realnosti, a ta osnova je ležala duboko u solidnim temeljima čovekovog iskustva. Na sličan način je čovekovo iskustvo stečeno posmatranjem i analizom stvaralačke snage čovečjeg duha, vodilo čovečji um do vere u Boga kao praizvora svih duhovnih realnosti. … Njutn, Faradej, Maksvel, Amper i mnogi drugi veliki naučnici čvrsto su verovali u duhovne realnosti. …
“Jer šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora.” (Rimljanima 1,20)
Da, duhovne realnosti su nevidljive, ali su one ilustrovane i učinjene razumljivim preko fizičkih realnosti, otkrivenih fizičkim stvarima, koje su stvorene. Prema tom tumačenju apostolovih reči, fizičke i duhovne realnosti se dopunjuju. One su dva graničnika istih realnosti; jedna od njih obitava u duši čoveka, a druga u stvarima spoljašnjeg sveta. Tu leži jedan od osnovnih razloga zašto se nauka i religija dopunjuju. One su dva stuba velikih vrata kroz koja čovekova duša ulazi u svet gde obitava božanstvo.” (Mihajlo Pupin, Nova reformacija: od fizičke do duhovne stvarnosti)