Najskupoceniji rod posvećenja jeste milost krotosti. Kad ova milost zaseda u duši, raspored se oblikuje njenim uticajem. Postoji stalno ĉekanje na Boga i potĉinjenost Njegovoj volji. Sa razumevanjem prihvatamo svaku boţansku istinu, i priklonimo se svakom boţanskom propisu, bez sumnje ili gunĊanja. Prava krotost omekšava i savlaĊuje srce i daje razumu sposobnost da ugravira reĉ. Ona vodi misli u pokornost Isusu Hristu. Ona otvara srce reĉi Boţjoj, kao što je srce Lidije bilo otvoreno za reĉi Pavlove. Ona nas postavlja sa Marijom da sedimo i slušamo kod nogu Isusovih. „Upućuje krotke istini, uĉi krotke hoditi putem Njegovim.“ (Psalam 25:9).
Jezik krotkoga nije nikada hvalisav. Krotki se mole sliĉno kao dete Samuilo: „Govori, govori Gospode, ĉuje sluga tvoj!“ (1.Samuilova 3:9). Kad je Isus Navin bio postavljen na najveći poloţaj ĉasti, kao zapovednik Izraela, on je naredio otpor svima neprijateljima Boţjim. Njegovo srce je bilo ispunjeno plemenitim mislima o njegovoj velikoj misiji. Ipak u strahu od jedne nebeske poruke postavio se u poloţaj malog deteta, govoreći: „Šta zapoveda Gospodar moj sluzi svojemu?“ (Isus Navin 5:14). To je bio njegov odgovor Gospodu. Prve reĉi Pavlove, pošto mu se Isus otkrio behu: „Gospode, šta hoćeš da ĉinim?“ (Dela 9:6).
U školi Hristovoj krotost je jedan od najznaĉajnijih rodova Duha. Ona je jedna milost kroz koju sveti Duh posvećuje i osposobljava posednika da u svako vreme kontroliše naglu ţestinu naravi. Kad vrlinu krotosti izaberu ljudi koji su po prirodi ţestoke naravi, oni će uloţiti mnogo napora da savladaju svoj nesrećni temperament. Oni će svakoga dana nastojati da se savladavaju, dok ne pobede sve što je mrsko i Hristu nesliĉno. Oni postaju podobni boţanskom Uzoru, dok ne budu u stanju da se pokore nadahnutom nalogu: „Neka svaki ĉovek bude brz ĉuti, a spor govoriti i srditi se.“ (Jakov 1:19)
Kada jedan ĉovek tvrdi da je svet, a ipak u reĉima i delima predstavlja izvor iz koga teĉe gorka voda, moţemo biti sigurni, da je taj ĉovek u velikoj prevari. On treba da uĉi koja su prva slova hrišćanskog ţivota. Neki koji tvrde da su sluge Hristove, već odavno su izabrali zle demone, jer vole neposvećene elemente i osećaju zadovoljstvo u izgovaranju reĉi koje vreĊaju i razdraţuju. Ovi ljudi se moraju obratiti pre nego što Hristos moţe da ih prizna svojom decom.
Krotost je unutrašnji ukras koji Bog smatra mnogocenim. Apostol govori o tome kao o najuzvišenijem i vrednijim od zlata i srebra, ili od bisera i dragog kamenja. Dok spoljašnji ukras ulepšava samo smrtno telo, nakit krotosti ukrašava dušu i spaja smrtnog ĉoveka sa besmrtnim Bogom. To je nakit ili ukras koji je sam bog odabrao. Onaj koji ukrašava nebesa sa sjajnim zvezdama, obećao je tim istim Duhom da „ukrašava smerne, spasavajući ih.“ (Psalam 149:4). Nebeski anĊeli će registrovati kao najbolje ukrašene one koji se oblaĉe u Gospoda Isusa Hrista, i hode s Njim u smernosti i poniznosti Duha.
Postoje velike visine i postignuća za jednog Hrišćanina. On uvek moţe da se seţe za sve većim postignućima. Apostol Jovan je posedovao jednu uzvišenu ideju o preimućstvu jednog hrišćanina. On kaţe: „Vidite, kakvu nam je ljubav Otac dao, da se deca Boţja nazovemo.“ (1.Jovanova 3:1). Nije moguće da se podigne na jedan viši stepen nego što je sada. Šoveku je dato i zagarantovano obećanje, da će postati naslednik Boţji i sunaslednik Isusa Hrista. Oni koji su se iz poniznosti podigli, obećano je neispitano bogatstvo Hristovo, koje je hiljadu puta vrednije nego sva bogatstva ovoga sveta. Tako kroz zasluge Isusa Hrista smrtni ĉovek je uzdignut u zajednicu sa bogom i Njegovim dragocenim Sinom.