Sudija, otac ili majka, gospodin ili dama, trgovac i ostali, tu i tamo moraju da progledaju kroz prste svojim građanima, deci i službenicima, ako njihovi nedostaci i krivična dela nisu previše velika i česta; jer tamo gde imamo summum jus, često dolazi summa injuria, tako da svi moraju da nastradaju. I oni koji su na vlasti ne rade uvek pravo, nego i sami greše, i stoga moraju i sami želeti oproštaj grehova.
Bog oprašta grehe samo po blagodati zbog Hristovih zasluga; ali mi ne smemo da zloupotrebimo blagodat Božiju. Bog nam je dao dovoljno znakova da će nam gresi biti oprošteni; naime, propovedanje jevanđelja, krštenje, Večera Gospodnja i Sveti Duh u našim srcima. Sada je takođe potrebno da svedočimo svojim delima da smo dobili oproštaj grehova, tako što će svako od nas oprostiti grehe svome bratu. Ne postoji poređenje između Božijeg praštanja grehova i našeg. Jer šta su sto penija u poređenju sa deset hiljada funti? Kao što Hristos kaže, ništa. I mada ne zaslužujemo ništa time što praštamo, moramo oprostiti da bi na taj način dokazali i posvedočili da smo od Boga primili oproštenje svojih grehova.
Oproštenje grehova je oglašeno samo u Božijoj Reči, i tu ga moramo tražiti, jer se zasniva na Božijim obećanjima. Bog ti prašta grehe ne zato što ih ti osećaš i zato što ti je žao, jer to greh sam po sebi proizvodi, bez zasluge, nego ti on oprašta grehe jer je milostiv i jer je obećao da će oprostiti zbog Hristovih zasluga.