Velika nezahvalnost, preziranje Božje Reči i tvrdoglavost ljudi čine da se plašim da će božanska svetlost uskoro prestati da obasjava čoveka, jer je Božja Reč uvek imala svoj siguran tok.
U vreme careva Jude, Val je potamnio svetlost Božje Reči, i postalo je teško uništiti njegovo carstvo u srcima ljudi. Čak i u vreme apostola bilo je jeresi, grešaka i zlih doktrina koje su okolo širila lažna braća. Zatim je došao Arije i Reč Božja se skrila iza tamnih oblaka, ali sveti oci Ambrozije, Ilarije, Avgustin, Atanasije i drugi oterali su mrak. Grčka i mnoge druge zemlje čule su Reč Božju ali su je posle napustile, a i danas postoji strah da će ona iz Nemačke otići negde drugde. Nadam se da na poslednji dan nećemo još dugo čekati. Oko nas pada sve veća tama, a pobožne sluge Najuzvišenijeg postaju sve malobrojnije. Bezbožnost i razuzdanost su ovladali celim svetom i ljudi žive kao svinje, kao divlje zveri, lišeni svakog razuma. Ali uskoro će se čuti glas koji grmi: Eto ženika gdje ide.(Mat.25,6- prevod V.Karadžića) Bog neće moći još dugo da podnosi ovaj pokvareni svet, već će doći na onaj strašni dan, i kazniti one koji ne poštuju Njegovu reč.
………………………………………………………………………………………………………………
Bulinger mi je rekao da je iskreni protivnik sektaša koji osuđuju Božju Reč, kao i onih koji se previše doslovno drže Reči, jer oni po njemu greše prema Bogu i Njegovoj svemogućoj sili, kao što su i Jevreji grešili kad su kovčeg nazivali Bogom. Ali onaj ko je između te dve krajnosti shvata pravu svrhu sakramenata. Na šta sam ja odgovorio:”Ovom zabludom odvajate Reč od duha; one koji propovedaju i poučavaju ljude Reči, od Boga koji zapoveda krštenje. Vi smatrate da je Duh Sveti dat i radi bez Reči, a Reč je po vama večni znak i obeležje za pronalaženje duha koji je već zaposeo srce; tako da, prema vama, ako Reč ne pronađe duh, već nepobožnu osobu, onda to nije Božja Reč; na taj način definišete i određujete Reč ne prema Bogu, koji je izgovara, već prema onome koliko se ljudima sviđa i kako je primaju. Vi tvrdite da je to Božja Reč koja pročišćava i donosi mir i život; ali kada ne deluje kod nepobožnih, onda to nije Božja Reč. Vi učite da je Reč spolja objekat ili slika, koji znače i predstavljaju nešto; vi merite njenu svrhu samo prema materijalnom, kao što ljudsko biće govori za sebe; vi ne priznajete da je Božja Reč instrument pomoću koga Duh Sveti deluje i postiže svoje ciljeve, i da priprema početak pravednosti ili opravdanja.
“Pravi hrišćanin mora biti siguran da je Reč koja se objavljuje ili propoveda iskvarenima, licemerima i nepobožnima ista ona Božja Reč koja se propoveda pobožnim, pravim hrišćanima i da je prava Hristova crkva među grešnicima i tamo gde su dobri i loši izmešani. I da je Reč, bez obzira na to da li donosi rod ili ne, Božja sila koja spasava sve koji u nju veruju. Jasno je da će ona takođe suditi grešnicima (vidi sv.Jovana), u protivnom bi oni mogli tražiti opravdanje pred Bogom kako ne bi bili osuđeni, pošto nisu imali Božju Reč i prema tome je nisu mogli primiti. Ali ja učim da propovednikove reči, oslobađanje od greha i sakramenti nisu njegove reči ili dela, već Božja, i da one pročišćavaju, daju oprost, obavezuju, itd.; mi smo samo odruđa ili pomoćnici preko kojih Bog deluje. Vi kažete da je čovek taj koji propoveda, ukorava, oprašta, teši, itd. mada je Bog taj koji čisti naša srca i oprašta; ali ja kažem, sam Bog propoveda, preti, ukorava, plaši, teši, oprašta, daje sakramente, itd. Kao što naš Spasitelj Isus kaže: ” Jer vam kažem zaista: što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razdriješite na zemlji biće razdriješeno na nebu”(Mat.18,18)(prevod V.Karadžića). I opet: ‘Ne govorite vi, već Duh vašeg Oca govori kroz vas’.
“Ja sam siguran i izvesno znam da kad se popnem na predikaonicu da propovedam ili čitam, ne izgovaram tada svoju Reč, već je moj jezik pero spremnog pisca, kao što reče Psalmista. Bog govori kroz proroke i Božje ljude, kao što sveti Petar kaže u svojoj poslanici(2 Pet.1,21): ‘Jer nikad proroštvo ne bi od čovečje volje, nego naučeni od svetoga Duha govoraše sveti Božji ljudi'(prevod V.Karadžić) Zbog toga ne treba da razdvajamo ili delimo Boga od čoveka prema svom prirodnom razumu i shvatanju. Isto tako, svako ko me sluša mora reći: Ja ne čujem svetog Pavla, svetog Petra ili čoveka kako govori, već samog Boga.
“Kad bih uvek i u svako doba bio zavisan od Božje Reči, i uvek prema njoj imao takvu ljubav i želju kao što ponekad imam, onda bih sebe mogao smatrati najblagoslovenijim čovekom na svetu. Ali voljeni apostol, sveti Pavle, takođe nije u tome uspevao, jer se uzdišući žali: ‘ Jer vidim drugi zakon u udima svojima, koji se suproti zakonu uma mojega, i zarobavlja me zakonom grjehovnijem koji je u udima mojim’. (Rim. 7,23) (prevod V.Karadžića). Da li je Reč lažna ako uvek ne urodi plodom? Potraga za Rečju je od početka sveta bila izvor velike opasnosti; malo ljudi je može dokučiti ako ih Bog, preko svog Svetog Duha, ne nauči u njihovim srcima.”
Bulinger, koji je pažljivo slušao ove reči, pao je na kolena i izustio: “O srećni času koji si me doveo da čujem ovog Božjeg čoveka, izabrani sud Gospodnji, koji govori istinu! Odbacujem i potpuno se odričem svojih ranijih zabluda, koje je tako porazila Božja nepogrešiva Reč.”Zatim je ustao i zagrlio Lutera, dok su obojica lili suze radosnice.
iz knjige Luterovi razgovori za stolom