NJEGOV PUT JE U SVETINJI 1.deo. Svetinja

NJEGOV PUT JE U SVETINJI

Stiven Bor

1.deo. Svetinja

 

Pozivam vas da sa mnom otvorite Psalme, i da čitamo psalam 73.

Ovaj psalam napisao je Asaf. Asaf se bori sa napredovanjem hvalisavih i zlih. Primetite kako on izražava na početku svu ljutnju i kako odgovara na kraju na pitanje zašto zli napreduju.

Stihovi 3,4: „Jer se rasrdih na bezumnike videći kako bezbožnici dobro žive. Jer ne znaju za nevolju do same smrti, i tijelo je njihovo pretilo.“

[U engleskom reči rasrdih se odgovara envious, i potiče iz Septuaginte; Jangov doslovni prevod samo kaže „Mir zlih ja vidim“.]

Stih 12-14: „Pa eto, ovi bezbožnici srećni na svijetu umnožavaju bogatstvo. Zar dakle uzalud čistim srce svoje, i umivam bezazlenošću ruke svoje, dopadam rana svaki dan, i muke svako jutro?“

Dakle, zašto da budemo pošteni kad stradamo zbog toga?

Odgovor Asaf nalazi u 17. stihu:

„Dok najposlije uđoh u Svetinju Božiju, i doznah kraj njihov.“

Nešto u Svetinji mu je objasnilo da je dobro čistiti srce od zla, i da će zli na kraju dobiti pravednu platu za svoja dela.

Voleo bih početi razmatrajući sve Svetinje koje se u Svetom Pismu pominju.

Prva je bila ona koja je u vreme Mojsija sagrađena u pustinji oko 1445. pre Hrista.

2. Mojs. 25,8.40: „I neka mi načine Svetinju da među njima nastavam. […] I gledaj, te načini sve ovo po slici koja ti je pokazana na gori.“

Dakle, vidimo da je Bog zapovedio Mojsiju da realizuje Svetinju na osnovu makete, slike, koju mu je sam Bog pokazao, i da je cilj te Svetinje bio da Bog boravi u sredini svog naroda.

U 2. Mojs. 36-39. poglavlju vidimo kako je Svetinja sagrađena.

U 2. Mojs. 40,34 čitamo kako je posvećena Svetinja: „Tada oblak pokri Šator od sastanka, i napuni se Šator slave Gospodnje.“

To je dakle prva Svetinja koja je sagrađena na zemlji.

Potom je Bog naložio Izrailjcima da sagrade stabilniju građevinu kada su ušli u Obećanu zemlju. To je „Solomunov hram“, a zapravo je Božiji hram koji Mu je sagradio Solomon oko 960. pre Hrista. Najpre je David pripremio sav materijal i planove za gradnju, takođe po Božijim uputstvima (v. 1. Dnev. 28, 11.12.19). Posle završetka radova izvršeno je posvećenje Hrama, a onda u 2. Dnevn. 7,1.2 vidimo kako je slava Božija opet ušla u Hram:

„A kad svrši Solomun molitvu, siđe oganj s neba i spali žrtvu paljenicu i druge žrtve, i slave Gospodnje napuni se dom, te ne mogahu sveštenici ući u dom Gospodnji, jer se slave Gospodnje napuni dom Gospodnji.“

I tako opet vidimo kako je sagrađena Svetinja, trajni Hram. Ovu građevinu opisuju u 2. Dn. 3-5, a u 6. poglavlju čitamo o posvećenju Hrama, i u 7. poglavlju slava ulazi u Hram.

Međutim, zbog otpada Izraela Hram je uništio Navuhodonosor 586. pre Hrista, i Izraelci su otišli u zatočeništvo. Posle 70 godina ropstva, 536. krenuli su nazad u zemlju i Hram je završen 515. pre Hrista. Nešto zanimljivo jeste da ovaj hram nije imao slavu Šekine, slava nije ispunila Hram kao za vreme Solomuna ili Mojsija, i mnogi su plakali videći inferiornost ovog hrama u odnosu na onaj. O tome se govori u Ageju 2,6-9.

„Jer ovako veli Gospod nad vojskama: još jednom, domalo, i ja ću potresti nebesa i zemlju i more i suhu zemlju; i potrešću sve narode, i doći će izabrani iz svih naroda, i napuniću ovaj dom slave, velik Gospod nad vojskama. Moje je srebro i moje je zlato, govori Gospod nad vojskama.  A slava će ovoga doma posljednjega biti veća nego onoga prvoga, velik Gospod nad vojskama; i postaviću  mir na ovom mjestu, govori Gospod nad vojskama.“

Znate li da se jevrejski tumači još trude da objasne kako se ovo proročanstvo obistinilo? Spolja bar, hram sagrađen posle ropstva nikad nije dosegao sjaj hrama koji je sagradio Solomon. Ovi stihovi govore nešto drugo: ovo se ispunilo Hristovim prisustvom u ovom drugom hramu. Njegova slava je slava Božija, i on je doneo mir jer je bio Knez mira. [Matej 12,42: „ovde je veći od Solomuna“; Malahija 3,1]

Međutim, u fizičkom smislu hram je ulepšao Irod Veliki. U Jovanu 2,20 nalazimo da je Irod 46 godina uređivao i širio ovaj hram.

„A Jevreji rekoše: četrdeset i šest godina građena je ova crkva, i ti za tri dana da je podigneš?“

Tako dakle imamo Svetinju, hram Solomona i hram sagrađen posle ropstva, sa onim što je dodao Irod.

Pitanje je šta predstavljaju ova svetišta. Zašto im je Bog rekao da ih grade? Ove građevine imaju nekoliko značenja i poruka:

1. Hram i Šator od sastanka su simbol nebeske Svetinje. Čitamo Jevrejima 8,1-5, gde vidimo da je zemaljska Svetinja bila samo ilustracija i model za mnogo veću nebesku Svetinju.

„A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvoga poglavara svešteničkoga koji sjede s desne strane prijestola veličine na nebesima; koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini Gospod a ne čovjek. Jer se svaki poglavar sveštenički postavlja da prinosi dare i žrtve; zato i valja da i ovaj što ima što će prinijeti. Jer da je na zemlji, ne bi bio sveštenik, kad imaju sveštenici koji prinose dare po zakonu, koji služe obličju i sjenu nebeskih stvari, kao što bi rečeno Mojsiju kad šćaše skiniju da načini: gledaj, reče, da načiniš sve po prilici koja ti je pokazana na gori.“

Jevrejima 9,11.12 takođe govori o ovom poređenju:

„Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički, dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, tojest, nije ovoga stvorenja, ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u Svetinju, i nađe večni otkup.“

Dakle, zemaljska Svetinja je bila maketa (typos) koja je ilustrovala velike istine o velikoj nebeskoj Svetinji. Dakle, prvi razlog je bio da narod shvati nebesku Svetinju.

2. Ovaj hram je simbolisao i naše telo kao Božiji hram.
3. Kor. 6,19.20: „Ili ne znate da su tjelesa vaša crkva Svetoga duha koji živi u vama, kojega imate od Boga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u tjelesima svojim i u dušama svojim, što je Božije.“
4. 3. Svetinja je pružala pouku o Hristovom telu kao o Božijem hramu. Evo šta čitamo u Jovanu 2,19-22.

„Isus odgovori i reče im: razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti. A Jevreji rekoše: i šest godina građena je ova crkva, i ti za tri dana da je podigneš? A on govoraše za crkvu tijela svojega. A kad usta iz mrtvih, opomenuše se učenici njegovi da ovo govoraše, i vjerovaše Pismu i riječi koju reče Isus.“

Dakle, Hram je simbolisao Hristovo telo kao Hram.

„I riječ postade tijelo i useli se u nas puno blagodati i istine; i vidjesmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca.“

Dakle, i to je bila pouka koju je pružala Svetinja.

4. 4. Ovi zemaljski hramovi ilustrovali su Božiju crkvu.

Efescima 2,19-22: „Tako dakle više niste tuđi i došljaci, nego živite sa svetima i domaći ste Bogu, nazidani na temelju apostola i proroka, gdje je kamen od ugla sam Isus Hristos, na kome sva građevina sastavljena raste za crkvu svetu u Gospodu; na kome ćete se i vi sazidati za stan Božiji u Duhu.“

Kasnije ćemo proučavati kako će Antihrist sesti u hramu Božijem i predstavljati se da je Hristos. Da li je tu reč o tome da će doći u Jerusalim ili će zasesti na prestolu hrišćanstva?

Ulaz u Svetinju bio je na istoku, a to znači da su ljudi koji su ulazili u Svetinju ili stajali pred njom morali da okrenu leđa suncu, što je bilo namerno. Ljudi su u paganstvu okretali lice suncu da mu se klanjaju, a Božiji narod je suncu okretao leđa da ne sledi kult sunca.

Svetinja i dvorište Svetinje bili su vrlo važni u službi, i zato treba naglasiti važnost dvorišta. Sa svake strane dvorišta bila su ulogorena po tri plemena svaki put kad bi stali da predahnu na svom putovanju do Obećane zemlje. Tako su dakle ljudi, grešnici, kojima je potreban Bog i oproštenje, živeli oko dvorišta i Svetinje.

U dvorištu su bila dva važna predmeta: žrtveni oltar i dalje prema ulazu u Svetinju, umivaonik. Oni su bili izuzetno značajni.

ANIMACIJA: SVETINJA.

Kad se uđe u Svetinju, dolazilo se u prvi deo. Levo, na jugu, bio je sedmokraki svećnjak, menora, koji je stalno goreo, u kome je stalno moralo biti ulja. Desno, na severu, bio je sto sa 12 postavljenih hlebova. Pravo napred, ispred zavese koja je delila prvi deo od Svetinje nad svetinjama, stajao je kadioni oltar. Dakle, u prvom delu bila su tri predmeta: svećnjak, sto sa postavljenim hlebovima i kadioni oltar. Iza zavese, iza kadionog oltara, bila je Svetinja nad svetinjama (v. 1. Car. 6,20), a u tom delu samo jedan predmet – Kovčeg zaveta, a u  njemu, ispod poklopca ili Šekine, bile su dve kamene ploče sa Deset zapovesti, kao i  krčag sa manom koja je padala u pustinji 40 godina, i Aronova palica sa bademima (5. Mojsijeva 10,5; 4.Mojsijeva 17,10; 2.Mojsijeva 16,33,34; 1. Car. 8,9; Jevrejima 9,4).

Kakva je bila veza između zemaljske i nebeske Svetinje? Kao što smo videli, zemaljska je bila minijatura i tip nebeske. Pročitajmo 1. o Car. 8,27-30:

„Ali hoće li doista Bog stanovati na Zemlji? Eto, nebo i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom što ga sazida? Ali pogledaj na molitvu sluge svojega i na molbu njegovu, Gospode Bože moj, čuj viku i molitvu, kojom te se danas moli sluga tvoj; da budu oči tvoje otvorene nad domom ovim dan i noć i nad ovim mjestom za koje si rekao : Tu će biti ime moje; da čuješ molitvu kojom će se moliti sluga tvoj na ovom mjestu. Čuj molbu sluge svojega i naroda svojega Izrailja, kojom će se moliti na ovom mjestu; čuj s mjesta gdje stanuješ, s neba, čuj, i smiluj se.“

Ovde se govori o nebeskoj Svetinji.

Pročitajmo i Dela 7,47-50: „A Solomun mu načini kuću. Ali Najviši ne živi u rukotvorenim crkvama, kao što govori prorok: Nebo je meni prijesto a zemlja podnožje nogama mojima: kako ćete mi kuću sazidati? govori Gospod; ili koje je mjesto za moje počivanje? Ne stvori li ruka moja sve ovo?“

Pogledajmo i 2. Mojs. 25,8.40: „I neka mi načine Svetinju da među njima nastavam. […] I gledaj, te načini sve ovo po slici koja ti je pokazana na gori.“

Bog je dakle Mojsiju pokazao kakva treba da izgleda zemaljska Svetinja, ali  mu je rekao da je to samo maketa prave, nebeske.

2. Mojs. 26,30: „Tako ćeš podignuti šator po slici koja ti je pokazana na gori.“

Videli smo u tekstu iz poslanice Jevrejima da je zemaljska Svetinja bila senka nebeske. Kako izgleda maketa? Ona je umanjena slika originala, slika koja nije isto što i original. Isto je i sa slikama, koje nisu isto što i osobe koje slikamo. Slike su samo odraz veće stvarnosti. Tako je bilo i sa gradnjom zemaljske Svetinje. Tako je i sa geografskim kartama.

Da bi postojala senka, slika, mora da postoji i stvarnost. A šta je stvarnije: slika ili osoba na slici? Svakako – original. Nebeska svetinja je mnogo veća, i Biblija kaže da su u nebeskoj Setinji milioni anđela. Zemaljska Svetinja bila je samo slika, uzor.

1.Kor. 13,12: „Tako sad vidimo kao kroz staklo, u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznavati kao što sam poznat.“

U vezi sa Svetinjom jesu i događaji koji sačinjavaju mesijanski plan spasenja.

Pogledajmo 3. Mojs. 23, 1-3: „Još reče Gospod Mojsiju govoreći: Kaži sinovima Izrailjevim i reci im: praznici Gospodnji, koje ćete zvati sveti sabor, ovo su praznici moji: šest dana radi, a sedmi dan, koji je subota za počivanje, neka bude sveti sabor, ne radite nijednog posla; subota je Gospodnja po svim stanovima vašim.“

Postojala su 4 prolećna i 3 jesenja praznika, a između njih dugo leto bez praznika.

Prolećni: Pasha (Raspeće; 3. Mojs. 23,5), Beskvasni hlebovi (Hristova sahrana; 23,6), Prvine (Vaskrsenje; 23,10.11; 1. Kor. 15,20) i Pedesetnica (23,15.16). Videćemo i da umivaonik i Prvine simbolišu Hristovo vaskrsenje. Četvrti prolećni praznik je Pedesetnica. Na Pedesetnicu je Hristos ušao u nebesku Svetinju, tamo gde su svećnjak, sto sa hlebovima i kadioni oltar. Pedesetnica, 50 dana posle Prvina, jeste početak Hristovog posredovanja u nebeskoj Svetinji.

Jesenji praznici: Trube su bile prvi jesenji praznik (23,24) i najavljivale dolazak Dan očišćenja (v. 3. Mojsijeva 16; 23,27-31), a očišćenje se vršilo u Svetinji nad svetinjama. Na kraju, poslednji godišnji praznik bile su Senice (23,34-36.39-43). U Hristovoj službi u Svetinji, koja je sledeća faza posle Pedesetnice, tj. koja je sledeća faza posle posredničke službe u prvom delu Svetinje? To je ulazak u Svetinju nad svetinjama, tamo gde je Zakon. U celokupnoj Svetinji mi vidimo kretanje Isusa Hrista od dvorišta do Kovčega zaveta, i vreme kad je prelazio iz jednog dela u drugi. Ovo ćemo detaljno proučavati.

[Sumarno rečeno, prva četiri praznika, prolećni praznici, jesu praznici blagodati i milosti prema grešnicima, dok su preostala tri jesenja praznika praznici suda, tj. uništenja zla i zlih zauvek.]

Knjiga Danilova je prepuna termina iz Svetinje, i bez poznavanja Svetinje nije moguće shvatiti proročanstva ove knjige, a posebno 8. poglavlje, gde se govori o Malom rogu i gde ima puno referenci na 3. Mojsijevu 16, koja govori o Danu očišćenja.

Jevrejima poslanica takođe govori o Svetinji i obredima u njoj. Knjiga psalama prepuna je referenci na Svetinju. David je bio harfista i odličan muzičar.

U 2. Sam. 23,1 David je nazvan “slatkim Izraelovim psalmistom” – on je napisao 73 psalma od 150. Psalmi su bili pesmarica iz Svetinje, i svaki je bio usmeren na neku svetkovinu u Svetinji.

Kad je Isus išao u Gornju sobu sa učenicima, pevali su psalme 113 i 114. Kad su službe završene, pevali su 115 do 118. Psalam 135 se pevao za praznik beskvasnih hlebova, a 29 i 132 za Pedesetnicu i Senice. Knjiga o Ruti se čitala za Pedesetnicu jer ima veze sa žetvom. Psalmi 47, 68, 29 i 132 su se pevali za Senice. Dakle, psalmi nam pomažu da razumemo službe u Svetinji.

Otkrivenje se ne može razumeti bez poznavanja Svetinje.

Npr. Otkr. 5,6: „I vidjeh , i gle, nasred prijestola i četiri životinje, i posred starješina Jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svemu svijetu.“

Pominje se sedmokraki svećnjak:

Otkriv. 1,12.13: „I obazrijeh se da vidim glas koji govoraše sa mnom; i obazrijevši se vidjeh sedam svijećnjaka zlatnih, i usred sedam svijećnjaka kao sina čovječijega, obučena u dugačku haljinu, i opasana po prsima pojasom zlatnim.“

Kadioni oltar se takođe pominje:

Otkriv. 8,3-5: „I drugi anđeo dođe, i stade pred oltarom, i imaše kadionicu zlatnu; i bješe mu dano mnogo tamjana da da molitvama sviju svetih na oltar zlatni pred prestolom, i dim od kađenja u molitvama svetih iziđe od ruke anđelove pred Boga. I uze anđeo kadionicu, i napuni je ognja s oltara, i baci je na zemlju, i postaše glasovi i gromovi i sijevanje munja i tresenje zemlje.“

Tu je i mana:

Otkriv. 2,17: „Ko ima uho da čuje neka čuje šta govori Duh crkvama: koji pobijedi, daću mu da jede od mane sakrivene, i daću mu kamen bijel, i na kamenu novo ime napisano, koje niko ne zna osim onoga koji primi.“

Znate li da se pominje i Svetinja nad svetinjama?

Otkriv. 11,19: „I otvori se crkva Božija na nebu, i pokaza se ćivot zavjeta njegova u crkvi njegovoj; i biše sijevanja munja, i glasovi, i gromovi, i tresenje zemlje, i grad veliki.“

Otkrivenje zapravo tačno sledi red predmeta i obreda u Svetinji: od naroda okupljenog u dvorištu, preko Jagnjeta, zatim svećnjaka, stola sa hlebovima, kadionog oltara, zatim predstavlja Svetinju nad svetinjama i prekid službe u njoj.

Pogledajmo Otkriv. 15,5-8: „I poslije ovoga vidjeh, i gle, otvori se crkva skinije svjedočanstva na nebu, i iziđoše sedam anđela iz crkve, koji imahu sedam zala, obučeni u čiste i bele haljine od platna, i opasani prsima pojasima zlatnim; i jedna od četiri životinje dade sedmorici anđela sedam čaša zlatnih napunjenih gneva Boga, koji živi va vijek vijeka. I napuni se crkva dima od slave Božije i od sile Njegove; i niko ne mogaše doći u crkvu dok se ne svrši sedam zala sedmorice anđela.“

To nam pokazuje da će služba Hristova u Svetinji nad svetinjama jednom prestati jer će prestati vreme probe. To je vreme poslednjih zala, i tada će Hrstos doći.

Ako Otkrivenje sledi red u Svetinji, onda moramo da razumemo službe u Svetinji da bismo razumeli Otrkivenje, Danila i mnoge druge knjige u Bibliji.

Da li znate da Svetinja tačno prikazuje faze Hristovog života na zemlji?

Npr. Jovan 1,14: „I riječ postade tijelo i useli se u nas puno blagodati i istine; i vidjesmo slavu Njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od Oca.“

Reč useli se znači u originalu „razapeo je šator“ (skenoo). To pokazuje da je Hristovo utelovljenje ekvivalentno izgradnji Svetinje među Jevrejima. Hristos je došao da najpre živi savršen život da bi i njegova žtva bila prihvaćena. Zaboravljamo da je njegov život u okolu morao biti savršen pre nego što je kao žrtva ušao u dvorište Svetinje.

Jevrejima 4,15: „Jer nemamo poglavara svešteničkoga koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan, kao i mi, osim grijeha.“

Kušan je bio u svemu, ali nije sagrešio. Onda je Jagnje moralo da umre. Ubijen je i bačen na žrtveni oltar.

1.Petrova 1,18-20: „Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnoga svojeg življenja, koje ste vidjeli od otaca; nego skupocjenom krvlju Hrista, kao bezazlena i prečista jagnjeta; koji je određen još prije postanja svijeta a javio se u posljednja vremena vas radi…“

Najpre je živeo među nama, onda je umro za nas. Potom ulazi u Prvi deo Svetinje.

Jevrejima 7,25: „Zato i može vavijek spasti one koji kroza nj dolaze k Bogu, kad svagda živi da se može moliti za njih.“

On je postao posrednik.

1.Jovanova 2,1: „Dječice moja! ovo vam pišem da ne griješite; i ako ko sagriješi, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika.“

Imamo posrednika, Isusa Hrista pravednika. Da li će Hristos jednom u Svetinji nad svetinjama biti Sudija?

2. Korinć. 5,10: „Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovu, da primimo svaki što je koji u tijelu učinio, ili dobro ili zlo…“

Gde je u Svetinji bio Sud jednom godišnje? U Svetinji nad svetinjama – i tamo će Hristos biti i nama sudija. I kada završi delo u Svetinji nad svetinjama, skinuće odeću sveštenika i postati Car.

I to nam Svetinja govori:

Otkrivenje 19,11.16: „I vidjeh nebo otvoreno, i gle, konj bijel i koji sjeđaše na njemu zove se vjeran i istinit, i sudi po pravdi i vojuje. […] I ima na haljini na stegnu svome ime napisano: car nad carevima i gospodar nad gospodarima.“

Postoji još jedan obred koji sledi posle ovoga: to je obred sa žrtvenim jarcem i jarcem za Azazela.

Otkriv. 20,1.2: „I vidjeh anđela gdje silazi s neba, koji imaše ključ od bezdana i verige velike u ruci svojoj. I uhvati aždahu staru zmiju, koja je đavo i sotona, i sveza je na hiljadu godina.“

Tako Svetinja predstavlja celokupni plan spasenja koji Hristos želi da sprovede. Svetinja isto tako objašnjava i smisao svih učenja Biblije.

Samo da pomenem neke:

• Božiji karakter (milost i pravda onoga koji na svoja leđa uzima kaznu za greh, greh koji mora da kazni);
• plata za greh je smrt;
• Hristov ljudski karakter radi posredovanja za nas (Svetinja je spolja obična, a unutra je bila predivna);
• savršeni Hristov život (ni sveštenik ni jagnje nisu smeli da imaju manu);
• praštanje grešnicima prenosom krvi u Svetinju;
• hlebovi su simbolisali proučavanje Biblije;
• crkva i njena važnost predstavljeni su sedmokrakim svećnjakom;
• važnost anđela, krštenje i Umivaonik;
• desetak koji je finansirao službu u Svetinji.

Isto je i sa posebnim istinama predstavljenim simbolički u Svetinji: Sud, očišćenje Svetinje, Zakon, subota, zdravlje i hrana; stanje mrtvih (štap Aronov); Antihrist koji sedi u Hramu; milenijum i jarac za Azazela.

Sve biblijske istine su u Svetinji.