Martin Luter piše, kada god smo, na temelju naše pravednosti, mudrosti ili moći, nadmeni ili ljuti na one koji su nepravedni, a to često radimo onima koji su budalasti ili nemoćniji od nas, to je onda najgora izopačenost. Onda pravednost radi protiv pravednosti, mudrost protiv mudrosti, moć protiv moći, jer vi imate moć ne da slabe ugnjetavanjem učinite još slabijima, već da ih učinite jačima uzdižući ih i braneći ih. Vi ste mudri ne zato što se smejete budalastima i tako ih činite još budalastijima, već zato što treba da ih učite onako kako biste vi želeli da vas uče. Vi ste pravedni jer možete da pobedite i oprostite nepravednom, a ne zato što možete da osudite ono što treba da bude kažnjeno. To je Hristov primer. Mora da je to jako teško postići. Ukoliko Hrist deluje u vama, uvek ćete imati sažaljenje, naklonost uvek ćete biti tolerantni u odnosu na podređene, bićete ljubazni. Ali telesna priroda čovekova to žestoko odbija, jer uživa u kažnjavanju, u razmetanju sa sopstvenom pravednošću, a u susedovom sramu i stidu zbog njegove nepravednosti, jer onda sam sebe veliča i raduje se što je bolji od suseda. Martin Luter je znao sa rečima.
Share this post