Protivite se nedeljnim zakonima i perom i glasanjem
Mi se ne smemo truditi da ugađamo ljudima koji će se poslužiti svojim uticajem da uguše
versku slobodu i da uvedu nasilne mere kojima će navesti ili primorati svoje sugrađane da svetkuju
nedelju kao dan odmora. Prvi dan u sedmici nije dan koji treba poštovati. To je lažni dan odmora.
Članovi Božje porodice ne mogu da podrže ljude koji uzdižu taj dan i krše Božji zakon, gazeći
Njegov dan odmora. Božji narod ne može da glasa za te ljude da budu izabrani na odgovorna mesta,
jer kada bi to činio, postao bi saučesnik u gresima koje će oni učiniti u toku svoje službe. (FE str. 475
– 1899)
Ja se zaista nadam da će truba dati razgovetan glas u vezi sa ovim pokretom za ozakonjenje
prinudnog svetkovanja nedelje. Mislim da bi bilo veoma dobro kada bi se u našim časopisima na
pitanje trajnosti Božjeg zakona gledalo kao na posebno važno pitanje… Mi sada moramo preduzeti
sve što je u našoj moći da oborimo predloženi zakon o nedelji. (CW str. 97.98 – 1906)
Sjedinjene Američke Države proglasiće nedeljni zakon
Kada se naša nacija bude toliko odrekla načela svoje vlasti da proglasi zakon o nedelji,
protestantizam će tim činom sjediniti snage s papstvom. (5T str. 712 – 1889)
Protestantizam će celokupni svoj uticaj i svoju snagu staviti na stranu papstva. Državnim aktom
koji nameće lažni dan odmora oni će dati život i snagu iskvarenoj veri Rima, oživljavajući njegovu
tiraniju i pritisak na savest ljudi. (Mar str. 179 – 1893)
Pre ili kasnije nedeljni će zakoni biti proglašeni. (RH 16. februar 1905)
Uskoro će nedeljni zakoni biti proglašeni i ljudi na poverljivim položajima ogorčeno će ustati
protiv male grupe Božjeg naroda, koja poštuje Božji zakon. (4MR str. 278 – 1909)
Proročanstvo iz trinaestog poglavlja Otkrivenja objavljuje da će sila, predstavljena simbolom
zveri sa dva roga kao u jagnjeta, učiniti da se »zemlja i koji žive na njoj« poklone papstvu – koje je
ovde predstavljeno simbolom »risa«. … To proročanstvo će se ispuniti kada Sjedinjene Države budu
silom nametnule svetkovanje nedelje, što Rim smatra naročitim priznanjem svoje prevlasti…
Pokvarenost u politici uništava ljubav prema pravednosti i poštovanje prema istini, pa će čak i u
slobodnoj Americi vlastodršci i zakonodavci, da bi osigurali naklonost javnosti, popustiti sveopštem
zahtevu da se izda zakon koji će nametnuti svetkovanje nedelje. (GC str. 578.579.592 – 1911)
Razlozi kojima se služe zastupnici nedeljnog zakona
Sotona na svoj način objašnjava događaje i oni će pomisliti, kao što bi on i hteo da pomisle, da
se nesreće koje su zadesile zemlju mogu pripisati kršenju svetosti nedelje. Misleći da će time utišati
Božji gnev, ovi uticajni ljudi proglasiće zakone kojima će nametnuti poštovanje nedelje. (10MR str.
239 – 1899) Upravo ta ista grupa tvrdi da se sve veća pokvarenost uglavnom može pripisati nepoštovanju
takozvane »hrišćanske subote«, i da bi ozakonjenje obaveznog svetkovanja nedelje u velikoj meri
popravilo društveni moral. Taj zahtev se posebno postavlja u Americi, u kojoj je i doktrina o pravoj
Suboti najšire propovedana. (GC str. 587-1911)
Protestantizam i katolicizam deluju usklađeno
Protestantizam će pružiti ruku zajedništva rimskoj sili. Tada će biti proglašen zakon protiv
Subote, koja je uspomena na božansko delo stvaranja, i onda će Bog učiniti svoje »neobično delo«
na Zemlji. (7BC str. 910-1886)
Kako se Rimska crkva može oprati od optužbe za idolopoklonstvo, mi ne možemo da vidimo…
A to je upravo religija prema kojoj protestanti počinju da bacaju pogled pun naklonosti i koja će se
na kraju sjediniti sa protestantizmom. Međutim, do ovog zajedništva neće doći tako što će se
katolicizam promeniti, jer se Rim nikada ne menja. On smatra da je nepogrešiv. Protestantizam će
se promeniti. Prihvatanje liberalnih ideja omogućiće protestantizmu da pruži ruku katolicizmu. (RH
1. jun 1886)
Takozvani protestantski svet sklopiće savez s čovekom bezakonja, pa će Crkva i svet biti u
izopačenom skladu. (7BC str. 975 -1891)
Katolicizam u Starom svetu i otpali protestantizam u Novom na isti način će postupati prema
onima koji poštuju sve božanske propise. (GC str. 616-1911)