Niko ne može da poveruje koliko je molitva moćna, i šta sve može da učini, sem onih koji su naučili to kroz iskustvo.
Velika je stvar da se u velikoj potrebi držimo molitve. Ja znam – kad god sam se usrdno molio bio sam uslišen, i dobio sam više nego što sam očekivao; Bog je, uistinu, ponekad odlagao uslišenje, ali je na kraju ipak došao odgovor.
Eklezijastik kaže: „Molitva dobrog i pobožnog hrišćanina doprinosi više zdravlju nego fizičareva fizika.“
O, kako je divna stvar, kako čudesna, molitva pobožnog hrišćanina! Kako je moćna činjenica da bedni ljudski stvor može pričati sa Božijim Veličanstvom na nebesima i da se ne boji, već naprotiv, on zna da se Bog smeši njemu zarad Hrista, njegovog ljubljenog sina. Srce i svest za vreme molitve ne smeju ustuknuti zbog naših grehova i bezvrednosti, ili da sumnjaju i plaše se. Ne smemo raditi kao Bavarac, koji je sa velikom posvećenošću prizvao svetog Leonarda, idola postavljenog crkvi u Bavariji iza koga je stajao neko ko je odgovarao Bavarcu rečima: “Stidi se, Bavarče!”; i na taj način ga često terao i nije ga saslušao, dok najzad Bavarac ne ode i ne reče: “Stidi se ti, Leonarde!”
Kada se molimo, ne smemo dozvoliti da dođe do: „Stidi se!; već treba da se nadamo i da verujemo da smo već uslišeni verom u Hrista. Drevni mudraci su vešto definisali molitvu kao Accensus mentis ad Deum, uzdizanje srca Bogu.
Iz knjige Martin Luter razgovori za stolom