DELO SVETOGA DUHA JE STALNA DOBRA VEST
Da li vam to deluje iznenađujuće? Da je i rad Svetog Duha dobra vest? Većina ljudi smatra da je Bog neka vrsta nebeskog kvarioca raspoloženja koji zabranjuje sve što je prijatno. Ako nastavite da činite ono što volite, bićete izgubljeni; stoga je jedini način da se spasemo da radimo ono što nam se ne dopada, što podrazumeva penjanje uzbrdo i mučne napore celim putem. I što je još gore, pokušaj da se uzdržavate od onoga što volite pravo je mučenje. I sve je to, kako ljudi pretpostavljaju, „vera Isusova“.
Nema ničeg „dobrog“ u takvoj vesti! Biblija daje sasvim drugačiju sliku:
1. Sveti Duh obavlja teži deo posla. Kao moj prijatelj iz Afrike, svesni smo strahovitog pritiska koji na nas neprestano vrši naša grešna priroda. Ali, „dobra vest“ glasi da nismo ostavljeni da se sami borimo s tim silama koje nas vuku u propast i smrt. Sveti Duh je taj koji se bori, a naša uloga je da Mu „dozvolimo“ da to čini. Zapanjujuća istina u Pavlovoj vesti ovde zaslužuje našu pažnju u većoj meri: „Evo šta hoću da kažem: neka Duh upravlja vašim životom, i nećete zadovoljavati želje ljudske prirode. Jer, ono što želi naša ljudska priroda suprotno je onome što želi Duh, a ono što želi Duh suprotno je onome što želi naša ljudska priroda. To dvoje su neprijatelji, a to znači da vi ne možete činiti ono što želite da činite“ Galatima 5,16.17 – TEV.
„Ono što vi hoćete da činite“ očigledno je posledica podsticaja vaše grešne prirode, jer Pavle dalje govori da se „ljudska priroda… sama ispoljava u vidu nemoralnih, prljavih i nedoličnih postupaka… Ljudi … zavide, opijaju se, orgijaju i čine druge stvari slične ovima“. Galatima 5,19-21. To je ono što vi kao Duhom ispunjen hrišćanin „ne možete da činite“, čak i ako vas na to nagoni vaša grešna priroda, zato što je Neko jači od vaše grešne prirode – Sveti Duh – zadobio pobedu u borbi.
To je kao neka vrsta garancije: „Vi nećete zadovoljavati želje ljudske prirode.“ Sveti Duh je neprijatelj greha, i On bije bitku. To je slično ubrizgavanju leka u vaš krvotok da bi se izborio s parazitima malarije koji izazivaju bolest. Pošto „dozvolite“ leku protiv malarije da uđe u vaše vene, on smesta stupa u dejstvo budući da je neprijatelj parazita. Vi se ne borite s malarijom; u stvari, ništa i ne možete učiniti da biste joj se suprotstavili. I najjači čovek biva savladan bolešću ukoliko ne dobije neku pomoć spolja. Upravo lek obavlja ceo posao.
Prema tome, kaže Pavle, „dopustite Duhu da upravlja vašim životom“, kao što „dopuštate“ da snažan lek protiv pomenute bolesti uđe u vaše vene. Neophodan je samo vaš pristanak; onda On kreće na posao.
S druge strane, ukoliko verujete da je „telo“ (čovekova grešna priroda) jače od Svetog Duha, onda vi ovaj odlomak smatrate strašno lošom vešću. (Razume se, nije potrebno reći da, kada ne bi bilo pomoći Svetog Duha, mi bismo beznadežno bili potčinjeni glasnim zahtevima „tela“). Međutim, tu se kaže da Duh radi, boreći se protiv zahteva grešne prirode. No, kad bi bilo tačno da Sveti Duh može biti poražen u borbi a da telo odnese pobedu, onda naravno vi „ne možete činiti“ dobro koje biste hteli da činite. To je opšta predstava koju mnogi ljudi imaju – da Sveti Duh može biti pobeđen. A od toga nema gore vesti.
Ukoliko verujete da je Sveti Duh jači od tela, onda se to javlja kao čudesno dobra vest. Mi smo svi svesni stalne „želje tela i uma “ da neprestano budu na površini nastojeći da dobiju naš pristanak. 33
ZLATO PREČIŠĆENO U OGNJU – DELO SVETOGA DUHA JE STALNA DOBRA VEST– Robert Dž. Vilend
A pošto smo već ispunjavali pomenute želje, sada im je mnogo teže odolevati. Videti Efescima 2,2.3. Međutim, budući da je Sveti Duh sada na delu boreći se protiv tela, boreći se „nasuprot“ njemu, On odnosi pobedu u borbi, te mi „ne možemo činiti“ zlo na koje smo podsticani, sve dok ostajemo pri svom izboru da Mu dozvolimo da On bije naše bitke. U nama se sada javlja neka vrsta stava noblesse oblige (plemstvo obavezuje), i mi u stvari odbijamo da se potčinimo grehu.
To je zaista dinamička dobra vest koju Pavle pokušava da nam uputi. Pavle nipošto ne želi da nam saopšti bilo kakvu lošu vest! Nova engleska Biblija ističe još neposrednije njegovu vest: „Hoću da kažem sledeće: ako ste vođeni Duhom, nećete ispunjavati želje svoje niže prirode. Ta priroda ustaje protiv Duha, a Duh se bori protiv nje. Oni su u uzajamnom sukobu tako da vi niste u stanju da činite ono što hoćete“ Galatima 5,16.17 – NEB.
Prevod RSV je još izričitiji: „Želje tela su protiv Duha, a želje Duha su protiv tela; jer oni su suprotstavljeni jedan drugom, da bi vas sprečili da činite ono što biste hteli [to jest, da udovoljavate željama tela].“
U stvari, Hristos se bori preko Svetog Duha! Kao što je Hristos i rekao u svojoj molitvi Ocu u Jovan 17,1.2, On ima moć i vlast nad „svakim telom“. Njegov Zamenik na Zemlji, Sveti Duh, uvek je jači od želja naše sebične, grešne prirode. Prvi korak koji, prema tome, treba da učinimo jeste da jednostavno verujemo ovu istinu.
Savremeni engleski prevod pojašnjava jedan detalj u prethodno navedenom stihu koji je vrlo bitan: „Hoću da kažem sledeće: Neka Duh usmerava vaš život, i nećete zadovoljavati želje [grešne] ljudske prirode.“ Galatima 5,16 – TEV.
Možda je ovo sasvim drugačije od onog čemu su vas učili. Možda nikada niste shvatili da je jevanđelje tako dobra vest. Ali ja moram da vam prenesem ono što Sveto pismo stvarno uči. I ja ne znam da bilo šta na drugim mestima u Bibliji protivreči dobroj vesti koju nam Pavle ovde upućuje.
2. Sveti Duh je poslat svakome ko veruje u „dobru vest“. Isus je obećao: „Ja ću zamoliti Oca i on će vam poslati drugog Pomoćnika koji će ostati s vama zauvek. On je [Sveti] Duh koji otkriva istinu o Bogu. Svet Ga ne može primiti, zato što ne može da Ga vidi niti Ga poznaje. Ali vi ga znate, zato što on ostaje s vama i nalazi se u vama“ Jovan 14,16.17 – TEV.
Ova reč Pomoćnik u prevodu kralja Džejmsa (KJV) glasi Utešitelj. Ni jedna ni druga reč nisu odgovarajući prevod onoga kako Ga je Isus nazvao – parakletos, što je bio Njegov način da nam predstavi Svetog Duha. Svet „ne može da Ga vidi niti Ga poznaje“, ali ipak „On ostaje s vama i u vama“. Reč parakletos ima dvojako značenje: (a) On ostaje s nama celim putem (para, kao u reči paralelan). Dve paralelne železničke šine stalno idu uporedo, a tako će i Sveti Duh „ostati s vama zauvek“. (b) On je nazvan kletos, od kaleo pozvati. Otac nam Ga šalje umesto Hrista u času kad nam zatreba. Tako je on pravi Zamenik Sina Božjeg ili, ako hoćete, Hristov potpredsednik. On nam je „dat“. On je naš.
I to je, ponovo, „dobra vest“.
Ali, nije li to mučan posao da pamtimo sve ono što treba da pamtimo i da ostanemo na pravoj stazi? Ne, Sveti Duh brine o svim tim problemima.
3. On vas neprestano podseća na ono što treba da znate i ukazuje vam na pravu stazu. Toliko je strpljiv i uporan u svom ophođenju s vama kao da ste vi jedina osoba o kojoj treba da brine na Zemlji. U stvari, On je beskrajno strpljiv, iz prostog razloga što je beskonačan. Nijedan učitelj nikada nije tako verno obučavao svog učenika kao što Duh obučava vas. Isus je rekao: „Pomoćnik, Sveti Duh, koga će Otac poslati u moje ime, naučiće vas svemu i podsetiće vas na sve što sam vam rekao“ Jovan 14,26 – TEV. 34
ZLATO PREČIŠĆENO U OGNJU – DELO SVETOGA DUHA JE STALNA DOBRA VEST– Robert Dž. Vilend
Kako možete krenuti pogrešnim putem kad imate takvu pomoć, sem, naravno, ako odlučite da Mu ne dozvolite da vam pomogne? On nas podseća na sve čemu nas je Hristos učio u svojoj Reči. Stari zavet takođe uči toj istoj „dobroj vesti“: „Gospod je sažaljiv i kad mu zavapite za pomoć, On će vas uslišiti… On sam biće tu da vas pouči, i više nećete morati da Ga tražite. Ako skrenete s puta desno ili levo, čućete iza sebe glas kako govori: ’Ovo je put. Sledite ga’.“ Isaija 30,19-21 – TEV.
Naravno, kad čitate „Gospod“, to znači Bog. Otac, Sin i Sveti Duh su jedno. „Glas“ koji čujemo je glas Svetog Duha, Hristovog Zamenika. Ne postoji mogućnost da izgubimo stazu, kad On ostaje pored nas celim putem.
Ako padnemo u greh iako imamo takvu pomoć, to mora biti iz jednog od ova dva razloga: ili smo se pobunili protiv samog Pomoćnika, ili ne razumemo „dobru vest“ niti verujemo u nju. Ovo poslednje je problem neizrecivo mnogo iskrenih ljudi. Oni misle da znaju i veruju; i, saglasno tome, kad padnu, misle da nema sile u jevanđelju ili da je Gospod odustao od svog obećanja. Ili pak, što je možda najgore, misle da nisu stvoreni da budu hrišćani, da je Bog na neki način predodredio da oni budu izgubljeni. Stvarni problem je to što oni nikada nisu shvatili koliko je dobra „dobra vest“ jevanđelja.
Za nas je jedino razumno da budemo skromni i ponizni kad procenjujemo svoje razumevanje jevanđelja. One koji misle da ga dobro znaju Gospod upozorava: „Govoriš: ’Bogat sam i imućan, imam sve što mi je potrebno.’ A ne znaš koliko si bedan i jadan! Ti si siromašan, go i slep.“ Otkrivenje 3,17 – TEV. Biblija nam predlaže jednu dobru molitvu kojom treba da se molimo: „Gospode, verujem, pomozi mi u mom neverovanju.“ Marko 9,24 – KJV. To je najbezbednija molitva za bilo koga od nas.
No, pretpostavimo da pravite greške – da li vas Sveti Duh otpisuje? Mnogi baš tako misle. Njihova ideja je da su Njegova ljubav i odanost isto tako nedovoljne kao njihove, tako da na najmanju grešku s naše strane On spremno koristi tu priliku da nas napusti. Zbog toga oni i misle da je tako lako grešiti, a tako teško slediti Hrista.
Ja nigde u Bibliji ne nalazim da Sveti Duh ikad poželi da nas ostavi. Otac Ga je poslao na posao da „ostane s vama zauvek“, i On misli da baš tako uradi. Ako Ga vi uporno i odlučno odbijate, možete počiniti ono što Isus naziva hulom na Svetog Duha; ali čak ni tada se On ne odriče vas, nego se vi odričete Njega.
Pretpostavite da je neko već pogrešio od kad je odlučio da sledi Hrista. Šta će Sveti Duh sad učiniti? On upotrebi „menjač za promenu brzine“ da bi još nešto uradio za nas:
4. On nudi dar pokajanja. Postoje tri odvojene stvari koje On radi, i svaka od njih predstavlja izvanredno „dobru vest“:
A. Isus je kazao: „Korisnije je za vas da ja odem: jer ako ne odem, Utešitelj neće doći k vama; ali ako ja odem, poslaću vam Ga. A kad On dođe, ukoriće [ubediće] svet za greh.“ Jovan 16,7.8 – KJV.
Na prvi pogled, ovo možda i ne izgleda kao izuzetno dobra vest. Nije li osvedočenje o grehu mučno iskustvo? Da. To je osećaj povređenosti, zagađenosti, stida, otuđenja od Boga. Ali kad se bolje pogleda, to je najbolja dobra vest o kojoj se može razmišljati. Pretpostavite da vaše telo nema nerv da oseti bol. To se događa kad čovek dobije lepru. Nervi su umrtvljeni ili uništeni tako da pacijent ne oseća bol, čak i ako ga bocnete iglom ili mu spržite kožu usijanim gvožđem. Leproznim bolesnicima se dešava da im miševi noću dok spavaju izgrizu prste ili da prste lako izgube u nekoj nesreći. Naš osećaj bola je izvanredno preimućstvo. Kada Sveti Duh ne bi radio svoj posao da nas pomoću bola ubedi u greh, mi bismo bili neosetljivi na sopstveno uništenje, pošto greh uvek uništava. 35
ZLATO PREČIŠĆENO U OGNJU – DELO SVETOGA DUHA JE STALNA DOBRA VEST– Robert Dž. Vilend
Kako nas on ubeđuje u greh? Isus objašnjava kako se to zbiva: „On će ukoriti [ubediti] svet za greh… zato što ne veruju u mene“ Jovan 16,8.9 – KJV. Pravi problem s grehom nije to što činimo loše stvari, već koren koji to uzrokuje. Ne verovati – to je taj korenski greh „neverstva“. (Setite se, u Novom zavetu, imati veru i verovati je ista reč.) Jedna od najjasnijih definicija greha u Svetom pismu je sledeća: „Što god nije od vere jeste greh.“ Rimljanima 14,23 – KJV. Niko nikada nije pao u greh a da stvarni razlog nije bio neverovanje. I ako neka osoba veruje u Hrista u tom smislu da ceni Njegovu ljubav i pravednost, rezultat u životu je automatski pravednost, zato što „mi kroz Duha čekamo nadu pravednosti verom“ Galatima 5,5 – KJV. Svaka nepravednost je, dakle, plod neverovanja. Sveti Duh stavlja svoj prst na bolno mesto.
B. „I kad on dođe, uveriće svet o … pravdi (pravednosti – Čarnić),… što idem k Ocu svojemu i više me nećete videti.“ Jovan 16,8-10 – Bakotić. Hristos je bio proslavljen od Oca zato što je završio posao koji Mu je Otac dao da uradi – da razvije savršenu pravednost u svojoj ljudskoj prirodi. U Njegovom odsustvu, Sveti Duh uverava svet da je taj posao završen, jer je Hristos otišao Ocu s tom savršenom pravednošću.
Mi smo po prirodi tako sujetni da zamišljamo sebe kao prilično dobre ljude. Naša urođena grešnost nas je zaslepila. Jeste li nekada čuli kako se neobraćena osoba hvališe da je isto tako dobra kao neki ljudi koji idu u crkvu?
Naša oprana lanena odeća koja visi na konopcu za sušenje veša izgleda bela sve dok ne padne sneg i pokaže njenu ružnu sivkastu boju prilikom poređenja. Hristovo lično prisustvo u ovom svetu pre skoro dve hiljade godina predstavljalo je ukor za njegove savremenike u pogledu pravednosti, zato što su prvi put u istoriji ljudska bića mogla videti kakav je zaista karakter čiste ljubavi za razliku od njihovog. Kada su videli kako je otkrivena njihova sopstvena sebičnost, mnogi su se toliko razbesneli da su povikali: „Raspni Ga!“ Međutim, oni koji su verovali bili su preobraženi prema Njegovom karakteru.
Ali Isus je otišao. Više Ga ne vidimo. Tako Sveti Duh čini za nas ono što mi nikada ne bismo mogli da učinimo za sebe: On ubeđuje „svakog čoveka“ da postoji ideal pravednosti, merilo postavljeno za njega lično, a to je karakter Sina Božjeg. „Svaki čovek“ može na taj način videti razliku između onoga što jeste i onoga što treba da bude – i onoga što može da bude u Hristu. To je posebno delo Svetog Duha! To ubeđivanje je stvarnije i njegov posao za nas delotvorniji nego da je sam Isus naš prvi sused. I ne zaboravite, vi ne dobijate samo sedam milijarditih delova njegove pažnje, jer na svetu ima oko sedam milijardi ljudi. S obzirom da je beskrajan, On svakome od nas poklanja toliko pažnje kao da smo jedina osoba kojom se On bavi.
To uveravanje da smo grešni nema cilj da nas razobliči, da u nama izazove osećaj da smo osuđeni. Nipošto: „Nije Bog svog Sina poslao u svet da svet osudi, nego da se svet kroz njega spase.“ Jovan 3,17. Možda je ovaj trostruki pogled na ono što Sveti Duh čini da nam pomogne za vas nešto novo; ukoliko je to slučaj, osmotrite nenadmašnu „dobru vest“ sadržanu u sledećoj tački:
C. „I kad on [Sveti Duh] dođe, On će ukoriti [ubediti] svet… za sud, zato što je knez ovoga sveta osuđen.“ Jovan 16,8-11 – KJV. Onaj koji je osuđen niste vi, nego sotona! To je prijatno, radosno ubeđenje koje daje Sveti Duh: vaš najgori neprijatelj je poražen. Sam Isus dalje objašnjava: „Sada je suđenje ovome svetu. Sada će vladar ovoga sveta biti izbačen napolje.“ Jovan 12,37. Onaj koji vas je mučio tokom celog vašeg života, sprečavao vaš duhovni razvoj, stvarao vam osećaj manje vrednosti i beznađa sada je izbačen napolje.
36
ZLATO PREČIŠĆENO U OGNJU – DELO SVETOGA DUHA JE STALNA DOBRA VEST– Robert Dž. Vilend
SVAKOME JE POTREBNO UZBUĐENJE KOJE DONOSI POBEDA
Sećam se kako sam jednom u Keniji video crnu mambu, jednu od najsmrtonosnijih zmija u Africi kako ide pravo prema meni. Srećom, imao sam veliki štap i pomoću njega je savladao. Gospod je obećao: „Gazićete lavove i zmije, svirepe lavove i zmije otrovnice.“ Psalam 91,13 – TEX. Osećaj razveseljenosti koji sam imao kad sam ubio tu zmiju bio je neopisiv. Svako ko veruje u Spasitelja mora učestvovati u tom radosnom trijumfu nad čovekovim prastarim neprijateljem, sotonom; i ta radost nije pusto obećanje, već nešto što već danas možemo osetiti. Pobeđivati u sportu nije ništa u poređenju s pobedom u ovoj borbi.
JOŠ JEDAN DAR SVETOGA DUHA
Pokajanje nije nešto što možemo proizvesti u sebi po sopstvenoj volji; „Njega [Hrista] je Bog svojom desnicom uzvisio kao Kneza i Spasitelja da Izraelu podari pokajanje i oproštenje greha.“ Dela apostolska 5,31.
Kao dar, pokajanje je vrednije od bilo kakvog novca, jer pruža jedini izlaz iz unutrašnje tamnice, koja nam je toliko mrska. Pokajanje je natprirodno usađena mržnja usmerena protiv greha, ali i odgovarajuća ljubav prema pravednosti. Ono automatski proizvodi promenu u životu. A opet, to nije posao koji vi treba da obavite. Sveti Duh ga ostvaruje u vama. Vaš posao je samo da Mu „dozvolite“ da to učini, da Mu „dopustite“ da da svoj dar. Nemojte Ga odgurnuti.
Originalna novozavetna reč za praštanje ne znači samo oproštaj, kao da Bog zatvara oči pred vašim grehom i prelazi preko njega kao što vi činite kad vam neko stane na nogu. Ta reč znači „ukloniti greh“. Božje praštanje je moćno.
Eto zašto su pokajanje i praštanje tako tesno povezani. Osobi koja se iskreno kaje Bog slobodno prašta zato što pokajnik sada mrzi sam greh, i zato je greh zapravo otišao od njega. Pošto je Hristos „dao sebe za naše grehe“ (Galatima 1,4), oni su s pravom Njegovi, i mi nemamo prava da ih se držimo. Ko god prione uz svoje grehe potkrada Hrista uzimajući ono što je Hristos platio svojom krvlju.
A gde Isus stavlja te grehe koje je uzeo? „Ti ćeš izgaziti nogama grehe naše i baciti ih u dubinu mora!“ Mihej 7,19 – TEV.
Bilo koja vrsta opravdanja verom koja ne podrazumeva istinsko praštanje kao oslobađanje i spasavanje od greha predstavlja falsifikat. To nije novozavetno pokajanje.
Ali, novozavetno opravdanje verom nikada ne proizvodi ponos ili fanatizam. U onome koji se seća Hristovog krsta ne može se ogledati onaj duh – „svetiji sam od tebe“. Takav čovek je uvek svestan da on sam nema ni trunčicu pravednosti. On poznaje svoju slabost, koliko je sklon da podlegne iskušenju, kako lako može pasti. Njegova odanost Hristu nije sebična želja za nebeskom nagradom nego svesrdna čežnja da živi na čast i slavu svog razapetog Iskupitelja. On je pronašao nešto što ga zaokuplja a daleko je veće od njegove sopstvene bezbednosti ili „prihvatanja“ od strane Boga. Slično nevesti koja brine o časti svog supruga, vernik biva obuzet najuzbudljivijom motivacijom koju može imati ljudsko srce – saosećati sa Hristom i razumeti Njegovo završno delo pomirenja.
GDE JE REFORMACIJA PROMAŠILA
Bog je silno upotrebio pripadnike protestantske reformacije. Ali slično ljudima okovanim u mračnoj tamnici, neki nisu mogli odjednom da dosegnu do punog sjaja podnevne sunčeve svetlosti. Njihovo ekstremno gledište o opravdanju verom kao o zakonskoj izjavi bez promene u životu
37
ZLATO PREČIŠĆENO U OGNJU – DELO SVETOGA DUHA JE STALNA DOBRA VEST– Robert Dž. Vilend
počelo je da donosi rđave plodove u osamnaestom veku. Grof Cincendorf (Zinzendorf) objasnio je ovo verovanje Džonu Vesliju: „Mi smo ispljuvali sve samoodricanje; bacili smo ga pod noge. Kao vernici, činimo sve što želimo, i ništa preko toga. Podsmevamo se mučenju tela. Nikakvo očišćenje ne prethodi savršenoj ljubavi.“ John Vesley, Journal, vol 2, str. 490.
Vesli, kao pravi protestant, protestovao je protiv ideje da nema očišćenja u opravdanju verom. To ga je dovelo u sukob s nekima koji su naneli sramotu reformaciji. Jedan od njegovih pomoćnika, Džon Nelson, govori o jednom doživljenom konfliktu: „Sreo sam jednog od njih, pre neki dan, tako pijanog da nije mogao da ide putem. Pitao sam ga šta bi sada mislio o sebi kad bi ga smrt zgrabila u tako jadnom stanju. Rekao je ’da se ne boji da umre, jer je takav kakav po želji svog Spasitelja treba da bude; a kad bi Spasitelj hteo da on bude svet, takvim bi ga i učinio; ali on je jadni grešnik i nada se da će to biti večno.’ Rekao je: ’Ti i Džon Vesli ste neprijatelji Jagnjeta; zato što hoćete da ljudi ovde budu sveti. Ja se ne nudim da spasem sam sebe, kao vi fariseji’.“ – Thomas Jackson, The Lines of Early Methodists (1870 ed.), vol. 1, p. 140. Citirao W.E. Sangster u the Path to Perfection (New York: Abingdon-Cokesbury 1943), p. 101,102.
Pijani čovek nije bio u pravu! „Bez svetosti niko neće videti Gospoda.“ Jevrejima 12,14 – NIV. To ne znači da mi treba sebično da tražimo svetost, bojeći se da će nam je Gospod nerado dati. Umesto toga, On i te kako želi da nam je dodeli, a mi jedino treba da „dopustimo“ Svetom Duhu da nam da taj dar. Ono što je počeo On će i dovršiti, ukoliko mi dajemo stalni pristanak. On će istrajati u tome sve dok ne bude imao jedan narod o kome može reći: „Oni su bez mane pred prestolom Božjim.“ „Ovo su oni koji drže zapovesti Božje i imaju veru Isusovu.“ Otkrivenje 14,5.12 – KJV.
38