NE MOŽETE PROPASTI AKO STALNO VERUJETE!
Ni trunčica ljudskih napora nije uključena u opravdanje verom. I, svakako, bio bi zločin pokušavati da se pojam vere do te mere iskrivi da čovek govori o „spasenju verom“ kad u stvari misli na spasenje delima.
Mi se ne spasavamo verom i delima, nego verom koja radi. I nije nikakvo preterivanje reći da se spasavamo samo verom; to je jednostavno, čisto novozavetno učenje. Jedino ono nije „mrtva“ vera. Sve dok se Božja ljubav jasno vidi, neiskrivljena pagansko-papskom laži, rezultujuća vera će „raditi“ i u istinskoj ljubavi proizvesti trajnu poslušnost svim Božjim zapovestima. Tako je jevanđelje „sila Božja za spasenje svakoga koji veruje“. Rimljanima 1,16 – NIV.
Ali sada se postavlja pitanje: Pošto se opravda verom, da li je čovek onda potpuno samostalan? Da li je poput aviona koji, pošto se nađe u vazduhu, mora da održava sopstvenu brzinu, ili da se sruši? Ta ideja mnogima zadaje strah. Da li Bog stoji u senci sa skrštenim božanskim rukama, govoreći nešto slično ovome: „Ja sam vas pokrenuo pomoću opravdanja; sada je na vama da nastavite sa sopstvenim posvećenjem. Nadam se da ste uspeli, ali većina nije. Srećno!“
Zašto se povlači ta tanka linija između opravdanja verom i posvećenja? Da li se posvećenje ostvaruje delima, sopstvenim mučnim, mukotrpnim naporima? Ili pak delimično verom, a delimično delima?
Budući da su komentatori i teolozi ponekad posmatrali opravdanje verom izvan fokusa, razumno je pretpostaviti da je podjednako moguće da pogrešno shvate i posvećenje. Ako možemo da istražujemo Novi zavet da bismo otkrili njegovu ideju o opravdanju, možda isto tako možemo tamo naći i šta je posvećenje. Ta dva pojma mogu biti različita, ali nikada odvojena.
POSVEĆENJE JE BOŽJI POSAO
Ko god biva opravdan novozavetnom verom, automatski postaje deo procesa posvećenja. On nikada ne mora da „prebacuje menjač“ iz spasenja verom u spasenje delima. „Kako ste dakle primili Gospoda Isusa Hrista, tako živite u njemu… utvrđeni u veri.“ Kološanima 2,6.7 – Čarnić. Pod izrazom „vera“ Pavle ne podrazumeva verovanje ili skup doktrina, nego fenomen prihvatanja Hristovog krsta zhavalnim srcem. Metod ostaje isti: verom.
„Opravdani verom… imamo pristup verom u ovu blagodat u kojoj stojimo“ – KJV. Ili, možda se isti odlomak može preneti nešto jasnije: „Sada pošto smo opravdani pred Bogom putem vere, imamo mir sa Bogom kroz našeg Gospoda Isusa Hrista. On nas je verom doveo do iskustva Božje blagodati, u kojoj sada živimo.“ Rimljanima 5,1.2 – TEV. U posvećenju, upravo nas Gospod vodi i ide s nama, baš kao što je činio i prilikom opravdanja. Vera neprestano radi kroz ljubav, i to uvek u sadašnjem vremenu.
Gospod nas ni u kom slučaju ne ostavlja da letimo sami, da održavamo svoju brzinu, ili da se srušimo. Posvećenje se nikad ne ostvaruje delima, niti je to mešavina vere i dela u smislu sebično motivisanih napora da bismo postigli zasluge i mogli zaraditi nagradu. Sasvim jasno, Hristos je rekao Pavlu da ga šalje da otvori oči ljudima i da „ih okrene od tame ka svetlosti… kako bi mogli dobiti oproštaj za grehe i mesto među onima koji su posvećeni verom u mene.“ Dela 26,18 – NIV. Nigde u Novom zavetu ne čitamo da je naš posao da se sami posvećujemo. Umesto toga, mi bivamo 28
ZLATO PREČIŠĆENO U OGNJU – NE MOŽETE PROPASTI AKO STALNO VERUJETE! – Robert Dž. Vilend
„posvećeni Svetim Duhom“. Rimljanima 5,16 – NIV. Isus se moli Ocu da nas posveti (videti Jovan 17,17); a i Isus posvećuje i čisti svoju crkvu (videti Efescima 5,26).
Sve je to rezimirano u Pavlovoj vrlo sadržajnoj izjavi: „Neka bi vas sam Bog, Bog mira, posvetio u celini… [da budete] bez mane prilikom dolaska našeg Gospoda Isusa Hrista. Onaj koji vas poziva je veran, i on će to učiniti.“ 1. Solunjanima 5,23 – NIV.
Gospod ne odustaje tako lako. „Onaj koji je otpočeo dobro delo u vama, nastaviće ga i dovršiti do dana Hrista Isusa.“ Filibljanima 1,6 – NIV. To delo koje On ostvaruje jeste posvećenje.
Deo zablude Galata ogledao se u tome što su neki od njih pretpostavljali da treba sami da održavaju brzinu, ili da se sruše: „O, bezumni Galati! Ko vas je opčinio, vas pred čijim je očima Hristos javno predstavljen kao razapet? Dozvolite da vas samo ovo upitam; Da li ste Duha primili delima zakona, ili slušanjem u veri? Zar ste toliko nerazumni? Počevši Duhom, da li sad završavate u telu? … Da li je onaj koji vam je dao Duha i činio čuda među vama činio to delima zakona, ili slušanjem u veri?“ Galatima 3,1-3 – RSV. (Molimo vas da zapazite: „Dela zakona“, ili ritualna dela, to je ovde ispravan prevod, i nije isto što i istinska poslušnost zakonu. „Dela“ su sebičan napor da se osvoji nagrada.)
Ljudski napor nije sredstvo posvećenja. Nas opravdava Hristos, a posvećuje Sveti Duh; no, ono što je podstaklo veru u početku – razapeti Hristos – održava veru aktivnom sve vreme. Upravo „verovanje“ omogućuje Svetom Duhu da radi svoj posao u svakom trenutku.
Znači li to da mi ne treba ništa da uradimo? Da li je to „kvijetizam“, to jest jeres prepuštanja Gospodu da sve učini, dok mi praktično samo odlazimo na nebo bez ikakvog napora? Premda je tačno da Gospod vrši posvećivanje sve dok mi verujemo, mi ipak činimo svoj deo, i to vrlo bitan.
Kao i pri opravdanju, naš deo je da imamo veru i to takvu koja nije sebično usredsređena na „dela zakona“. Upravo nas stalno osećanje podsticajne Hristove ljubavi motiviše da živimo ne za sebe, nego za Njega koji je umro za nas i vaskrsao. Upravo se tako mi „posvećujemo verom“ u Hristu. Dela apostolska 26,18.
ŠTA NAM OLAKŠAVA BORBU
Dok Sveti Duh zaista obavlja posao, naš deo je da Mu „dopustimo“ da to uradi, i to je vrlo bitno. Naš „telesni um“ neprestano se bori s Njim. Ako ne pristanemo da nas On posveti, On biva blokiran i frustriran. „Dopustite da ovaj um bude u vama, koji je i u Hristu Isusu.“ Filibljanima 2,5 – KJV. „Dozvolite da mir Hristov vlada u vašem srcu.“ – NIV. „Dopustite da reč Hristova obilno boravi u vama.“ Kološanima 3,15.16 – NIV. Moć izbora je naša, a ono što Gospod čini u nama uvek je u zavisnosti od našeg izbora da li ćemo Mu dozvoliti da to učini1. Jedan mudri pisac rekao je sledeće: „Neophodno je da razumete istinsku snagu volje. To je vladajuća sila u čovekovoj prirodi, sila odlučivanja ili izbora. Sve zavisi od pravilne primene volje. Bog je ljudima dao moć izbora; na njima je da to iskoriste. Vi ne možete promeniti svoje srce, ne možete sami od sebe dati Bogu svoja osećanja; ali možete izabrati da Mu služite. Možete Mu dati svoju volju; onda će On delovati u vama da hoćete i činite ono što Mu je ugodno.“ – Elen G. Vajt, Put Hristu, str. 47. orig.
U Ruandi, u blizini današnjeg Mugonero, jedan lav ljudožder uznemiravao je afričke seljane. To je bilo užasno; niko se nije osećao sigurnim. Seljani su došli kod dr Džona Sterdžesa i zamolili ga da uzme svoju pušku i ustreli napasnika.
1 Naglašeno od strane izdavača 29
ZLATO PREČIŠĆENO U OGNJU – NE MOŽETE PROPASTI AKO STALNO VERUJETE! – Robert Dž. Vilend
Dr Sterdžes uzeo je svoju pušku Mauzer 7mm sa osetljivim okidačem i krenuo za vodičem. Prešli su ogromno rastojanje, kad je vodič konačno rekao: „Ovde smo poslednji put videli lava.“ Misionar je posegao da iz džepa izvadi metke, i na svoj užas utvrdio da ih je ostavio u misiji.
„Brzo“, zamolio je vodiča, „pohitaj nazad i donesi mi municiju. Ja ću te ovde čekati.“
U blizini se nalazio jedan panj i on je seo da tu sačeka, ali je ubrzo zadremao. Probudila ga je neka buka i šuškanje u travi upravo u trenutku kada je pred sobom ugledao lava.
Shvatio je da je njegova puška beskorisna. Da potrči – bilo bi ravno samoubistvu. Kad je lav načinio jedan korak prema njemu, misionar je sav uzdrhtao krenuo korak ka lavu. Lav je zauzeo položaj kao da će skočiti.
Dr Sturges je u trenutku shvatio da mora nešto brzo učiniti. Bacivši svoju beskorisnu pušku, napravio je još jedan korak ka neprijatelju. Videći kako zver u deliću sekunde okleva, odlučio je da preokrene situaciju u svoju korist i krenuo u juriš na lava. Išao je napred, vičući, mlatarajući divljački rukama, gledajući lava pravo u oči i urlao: „Odlazi, IDI! IDI!
Životinja je bila potpuno zatečena. Kako se to slabašno, dvonožno stvorenje usudilo da krene na njega, uz viku i dreku kao da je ono car šume? Lav je tako bio šokiran da je podvio rep i pobegao.
Naš „neprijatelj hoda unaokolo i riče kao lav“ (1. Petrova 5,8. – NIV), ali mi smo gospodari situacije. Nama je data sila izbora, a Hristos je „svim ljudima“ dao slobodu da to iskoriste. Zahvaljujući čvrstom, odlučnom izboru, mi zaista postajemo car sotonine šume, jer ako se „protivimo đavolu, … on će pobeći“. Jakov 4,7 – NIV. „Ispravnim korišćenjem volje“, primenom te Bogom dane moći, „vi ćete zgaziti lava i kobru; zgazićete velikog lava i zmiju“. Psalam 91,13 – NIV.
„IZABRAO SAM DA KAŽEM NE!“
Hiljade ljudi ostavili su pušenje prihvatanjem jednostavne formule: „Odlučio sam da ne pušim.“ Kad nas saleti iskušenje, naš deo je da odlučimo da ne pokleknemo. Tada Sveti Duh ima pravo da stupi u akciju. Nije važno ako vam je volja slaba, vi ste još uvek gospodar situacije. Kušač vas nikad ne može prisiliti da pogrešite protiv svoje volje.
„Nijedan čovek ne može biti prisiljen na prestup. Najpre se mora dobiti njegov pristanak; duša verovatno smera grešni čin pre nego što strast nadvlada razum ili bezakonje odnese pobedu nad savešću. Iskušenje, ma koliko bilo snažno, nikada ne predstavlja izgovor za greh.“ – Ellen G. White, Testimonies, vol. 5, str. 177.
„Dobra vest“ o posvećenju verom veoma je lepo izražena u Pavlovoj poslanici Titu, u prevodu NIV: „Jer se blagodat Božja koja donosi spasenje pojavila pred svim ljudima. Ona nas uči da kažemo ’Ne’ bezbožnosti i svetovnim strastima, da u današnje vreme živimo život samokontrole, pravednosti i pobožnosti, dok čekamo blaženu nadu – slavnu pojavu našeg velikog Boga i Spasitelja, Isusa Hrista, koji je dao sebe za nas da nas otkupi od svakog bezakonja i da očisti sebi narod koji će biti stvarno njegov, koji će čeznuti da čini dobro.“ Titu 2,11-14.
Da li znate da izgovorite tu reč „Ne!“ iskušenju? „Blagodat Božja“ će vas tome poučiti! Ona nas uči da budemo gospodar, car; i nijedno od neprijateljevih najprimamljivijih iskušenja ne mogu opstati pred tom rečju „Ne!“ koje je izraz „ispravnog korišćenja volje“.
A kako „Božja blagodat“ uspeva da nas unazađene smrtnike nauči tako čudesnoj veštini? Pružajući nam dvostruku motivaciju: (a) razumevanje kako je Hristos „dao sebe za nas“, i (b) radosno očekivanje da On „očisti za sebe jedan narod“ koji će biti spreman da Ga proslavi prilikom Njegove „slavne pojave“. To i te kako deluje! 30
ZLATO PREČIŠĆENO U OGNJU – NE MOŽETE PROPASTI AKO STALNO VERUJETE! – Robert Dž. Vilend
Da li je teško odlučivati? Kada se u nekoga zaljubite, da li je teško „odreći se ostalih“ i „prionuti“ uz voljenu osobu? Zahvaljujući sili Hristove ljubavi, sve primamljivosti ovog sveta izgledaju isto tako bledo kao ulične svetiljke u poređenju sa čistim sjajem sunca. Isto tako, kad smo u jarmu s Hristom, ustanovićemo da On nosi teret.
Eto, to znači „živeti Duhom“ ili „hodati u Duhu“. To je stalna odluka da iskušenju kažemo „Ne!“, a Svetom Duhu „Da!“ On nas nikada ne ostavlja, ni noću ni danju, s nama je dvadeset četiri sata dnevno. On je Onaj koji je pozvan da dođe i sedne kraj nas; On je neprestano s nama. „Bilo da se okrenete desno ili levo“, čujete Njegov glas „iza vas koji govori: „Ovo je put; idite njim.'“ Isaija 30,21 – NIV.
Ovaj odgovor vere nije spasenje delima, čak ni samo jedan posto; „mi hodamo verom.“ 2. Korinćanima 5,7 – KJV. Kao što verom odgovaramo na dobru vest o opravdanju, tako i sada istom verom odgovaramo na podsticaj Duha. Videti Kološanima 2,6. Mi dopuštamo da taj um koji je bio u Hristu bude i u nama. Videti Filibljanima 2,5. Kada je bio krajnje iskušavan, On je povikao: „Ne kako ja hoću, nego kako ti hoćeš… Neka bude tvoja volja“ Matej 26,39-42 – Bakotić. Tako je On ispoljio sopstvenu silu izbora. „Ja sam došao s neba ne da činim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao.“ Jovan 6,38 – Čarnić. O, to je zbilja bila strahovita borba; ali On je zadobio pobedu, kao što ćemo je i mi zadobiti – „ispravnom primenom volje“.
On nikada neće koristiti volju umesto nas, niti će nam oprostiti ako ne primenjujemo sopstvenu moć izbora, iako čitamo da upravo „Bog radi u nama da hoćemo i postupamo u skladu s njegovom dobrom namerom“. Filibljanima 2,13 – NIV. Pošto Gospod daje Svetog Duha da nam govori: „Ovo je put“, a takođe i silu da odgovorimo, On deluje „u“ nama da „hoćemo“. Ali to nikada ne zaobilazi naše sopstveno htenje, niti ga Bog uništava. Ni svi anđeli s neba koji zajedno rade u našu kokrist ne mogu nas osloboditi izbora za ili protiv, niti nas svi pali anđeli iz pakla mogu primorati da učinimo pogrešan izbor.
S obzirom da možemo odabrati da „dopustimo da taj um koji je bio u Hristu bude i u [nama]“, da li to znači da vernik sada spasava samog sebe sopstvenim naporima? Da li je potčinjavanje vođstvu Svetog Duha neka vrsta religije po principu „uradi sam“ u kojoj se samostalno probijamo? Ne, nipošto! Mada mi ne možemo da spasemo sebe čak ni jedan posto, možemo dozvoliti Bogu da nas On spase 100 posto!
SERVO UPRAVLJAČ JE ILUSTRACIJA DELOVANJA JEVANĐELJA
Ako su nam izbori ispravni, mi „hodamo u Duhu“. Mi „dopuštamo“ da Hristov „um“ bude u nama, u smislu motivacije. To je kao korišćenje servo upravljača da biste vozili ogroman kamion. Ni na koji način vi ne možete sami okrenuti velike prednje točkove; ali ako motor radi, potrebno je samo da odlučite da li ćete desno ili levo – najmanji pritisak na upravljač aktivira servo pumpu da obavi ceo posao. Pavle u svoje vreme nije imao servo upravljač, ali je razumeo tajnu posvećenja verom: „Stoga kažem, živite Duhom, i nećete udovoljavati željama grešne prirode. Jer grešna priroda želi ono što je suprotno duhu, a Duh [želi] ono što je suprotno grešnoj prirodi. Oni su u međusobnom sukobu, tako da vi ne činite [ne možete da činite] ono što hoćete.“ Galatima 5,16 – NIV.
I tako, ponovo „dobra vest“! „Izvor sile“ je Sveti duh. Dajte Mu svoju volju, odlučite da hodate Njegovim putem, i (prema Pavlovom grčkom) ne možete biti savladani željama svoje „grešne prirode“, ma koliko one bile snažne ili ma koliko dugo da ste gajili zle navike. Razlog je dovoljno jednostavan: Sveti Duh je jači od tela, baš kao što je svetlost jača od tame i ljubav jača od mržnje. 31
ZLATO PREČIŠĆENO U OGNJU – NE MOŽETE PROPASTI AKO STALNO VERUJETE! – Robert Dž. Vilend
Čini se da mi, kao ljudska bića, teško možemo da pojmimo istinu da imamo takvog Spasitelja! On je stvaran! Mi nismo prepušteni sami sebi! On nam daje krila, i ako imamo novozavetnu veru, ne možemo propasti.
32