Mladi štovaoci subote se odaju težnji za uživanjem i zadovoljstvima. Pokazano mi je da nema jednog između dvadeset koji iz ličnog iskustva zna šta znači vera. Oni neprestano žude za nečim da bi zadovoljili svoju želju za promenama i zabavom; i ako im se ne otvore oči i ne probudi svest tako da od srca mogu reći: „Jer sve držim za štetu prema prevashodnom poznanju Hrista Isusa Gospoda svojega,” oni neće biti dostojni Njega i biće lišeni prava na večni život. Mladi su, uopšte uzev, u strašnoj obmani, iako formalno ispovedaju pobožnost. Svojim neposvećenim životom oni sramote hrišćansko ime a svojim primerom predstavljaju zamku za druge. Oni su samo smetnja na putu obraćenja drugih, jer skoro ni u čemu nisu bolji od nevernika. Oni slušaju izlaganje Božje Reči, ali se ne obaziru na opomene, ukore i savete koje ona sadrži, a isto tako ni na ohrabrenje i obećanja upućena poslušnima i vernima. Sva Božja obećanja data su pod uslovom poslušnosti. Mladi znaju ko im je u Reči Božjoj dat kao jedini uzor, ali kakav je njihov život u poređenju sa životom Hristovim? Ja sam veoma zabrinuta zbog sveopšte lakomislenosti mladih i jednog i drugog pola koji tvrde da veruju u istinu. Izgleda kao da Bog uopšte nije u njihovim mislima. Njihov um je pun svakojakih besmislica. U njihovim razgovorima čuju se samo prazne i besmislene reči. Oni žude za muzikom, a sotona zna veoma dobro preko kojih čula će najlakše zabaviti i očarati um da ne bi čeznuo za Hristom. Duhovne čežnje za sticanjem znanja o Bogu i napredovanjem u milosti, nestalo je.
Pokazano mi je da se mladi moraju uzdići na viši duhovni nivo i Reč Božju uzeti za svoga savetnika i svoga vođu. Na mladima su ozbiljne odgovornosti koje oni olako uzimaju. Uvolenje muzike u njihove domove, umesto podsticanja na svetost i duhovnost, odvratilo je njihove misli od istine. Neozbiljne pesme i popularna muzika izgleda odgovaraju njihovom ukusu. Instrumentalna muzika uzima im i ono vreme koje bi trebalo da posvete molitvi. Muzika, kad se ne zloupotrebljava, predstavlja veliki blagoslov, ali kad se pogrešno upotrebi ona je strašno prokletstvo. Ona uzbuđuje, ali nam ne daje onu snagu i hrabrost koje hrišćanin nalazi samo pred prestolom milosti dok smerno iznosi svoje potrebe i uz uzdahe i suze usrdno moli za nebesku snagu da bi se odupro teškim napastima neprijatelja. Sotona odvodi mlade u svoje ropstvo. O, kojim bi ih rečima mogla navesti da se otrgnu iz kandži njegovog zaluđivanja! Kao vešti čarobnjak, on ih lukavo namamljuje u propast. Obratimo pažnju na uputstva data u nadahnutoj Božjoj knjizi. Videla sam da je sotona toliko omadijao um mladih da oni nemaju predstavu o istinama sadržanim u Reči Božjoj. Njihova moć poimanja otupela je do te mere da ne uvažavaju nalog Svetog apostola: „Djeco, slušajte svoje roditelje u Gospodu; jer je ovo pravo. Poštuj oca svojega i mater svoju: to je prva zapovijest s obećanjem: Da ti blago bude i da živiš dugo na zemlji.” „Djeco, slušajte roditelje svoje u svemu, jer je ovo ugodno Gospodu.” Deca koja ne poštuju i ne slušaju svoje roditelje, ne uvažavajući njihove savete i pouke, neće imati nikakvog udela na Novoj zemlji. Na očišćenoj novoj Zemlji neće biti mesta za buntovničke, neposlušne i nezahvalne sinove i kćeri. Oni koji se ovde ne nauče poslušnosti i potčinjenosti, neće se naučiti nikad. Neposlušna, neobuzdana i neukrotiva deca neće remetiti mir iskupljenih. Nijedan prestupnik zapovesti Božjih neće naslediti carstvo nebesko. Neka svi mladi pažljivo pročitaju petu zapovest Božjeg zakona, koju je sam Jehova izgovorio svojim glasom na Sinaju i sopstvenim prstom urezao na kamenim pločama: „Poštuj oca svojega i mater svoju, da ti se produže dani na Zemlji koju ti da Gospod Bog tvoj.”
Ukazano mi je na mnoge stihove iz Svetog pisma u kojima je jasno izražena volja Božja u pogledu mladih. Sa tim tako jasno izraženim poukama oni će morati da se suoče na dan suda. Pa ipak od dvadesetoro mladih, koji tvrde da veruju u sadašnju istinu, nijedno se ne pridržava ovog biblijskog učenja. Mladi ne čitaju dovoljno Božju Reč da bi saznali šta ona od njih zahteva, a ipak će im se po tim istinama suditi u veliki dan Božjeg suda, kada će i mladi i stari primiti platu po delima koja su činili u telu.
Jovan kaže: „Pisah vam, mladići, jer ste jaki i Riječ Božja u vama prebiva i pobijediste nečastivoga. Ne ljubite svijeta ni što je na svijetu. Ako neko ljubi svijet, ljubavi Očeve nema u njemu. Jer sve što je na svijetu: pohote tjelesne i pohote očiju, i nadmenost življenja, nije od Oca, nego je od svijeta. A svijet prolazi i pohota njegova, ali onaj koji tvori volju Božiju ostaje zauvijek.”
Ovo bodrenje upućeno mladićima odnosi se isto tako i na devojke i mlade žene. Njihova mladost ih ne oslobala odgovornosti koje su im namenjene. Mladi su snažni jer ih nisu iznurile brige i breme godina. Njihova osećanja su vatrena, i ako oni takva svoja osećanja i naklonosti, umesto svetu, posvete Hristu i nebu, vršeći volju Božju, oni se s pravom mogu nadati boljem i neprolaznom životu, i biće zauvek ovenčani slavom, čašću i besmrtnošću. Ako mladi žive samo zato da bi zadovoljavali pohotu tela i očiju i ponos življenja, oni teže za prolaznostima ovoga sveta, ugalaju svom velikom neprijatelju i odvajaju se od Oca. Kada svega toga za čim oni toliko čeznu nestane, rasplinjuju se i sve njihove nade a sva njihova očekivanja propadaju. Odvojeni od Boga, oni će gorko okajavati svoje ludosti što su se odavali zadovoljstvima, zadovoljavali sopstvene želje i za nekoliko površnih uživanja prodali život blaženstva koji su mogli da uživaju zauvek.
„Ne ljubite svijeta ni što je na svijetu,” kaže nadahnuti apostol. Zatim dodaje upozoravajući: „Ako neko ljubi svijet, ljubavi Očeve nema u njemu.” Uznemiravajuća je činjenica da ljubav prema svetu provladava u duši mladih. Oni neskriveno ljube svet i što je na svetu, i upravo zbog toga ljubav prema Bogu ne nalazi mesta u njihovom srcu. Oni nalaze zadovoljstvo u svetu i njegovim privlačnostima, a ljubav prema Ocu i vrlinama Njegovog Duha za njih je potpuno strana i tuda. Površnošću, modom, taštinom, besmislenim razgovorima i praznim smehom – tako karakterističnim za život većine mladih, – Bog je obeščašćen. Pavle upozorava mlade da budu razboriti i čestiti. „Tako i mladiće savjetuj da budu čestiti. U svemu pokaži sebe za ugled u dobrim djelima: u učenju ispravnost, čestitost, čistotu, riječ zdravu, besprekornu, da se posrami protivnik, nemajući ništa loše reći za vas.”
Preklinjem mlade da radi spasenja svojih duša poslušaju ove savete nadahnutog apostola. Sva ta dragocena uputstva, opomene i ukori biće za njih miris života za život ili miris smrti za smrt. Mnogi od mladih su veoma lakomisleni u svojim razgovorima. Oni zaboravljaju upozorenja da će se svojim rečima opravdati ili osuditi. Svi treba da poslušaju reči našeg Spasitelja. „Dobar čovjek iz dobre riznice iznosi dobro; a zao čovjek iz zle riznice iznosi zlo. A ja vam kažem da će za svaku praznu riječ koju reku ljudi dati odgovor u dan suda. Jer ćeš zbog svojih riječi biti opravdan i zbog svojih riječi biti osuđen.” Kako se malo pažnje poklanja čak i poukama samog nebeskog Učitelja! Mnogi niti proučavaju Reč Božju niti obraćaju pažnju na njene svete istine, a upravo te jasno izložene istine će biti svedočanstvo protiv njih i osudiće ih.
Reči i dela jasno svedoče šta je u srcu. Ako taština i oholost, ljubav prema sopstvenom „ja” i odevanju ispunjavaju srce, razgovor će se voditi o modi, odevanju i spoljnom izgledu, a ne o Hristu i carstvu nebeskom. Ako osećanja zavisti i zlobe borave u srcu, to će se neizbežno ispoljiti u rečima i u delima. Oni koji sebe mere prema drugima, rade kao što rade drugi, i ne uzdižu se na viši nivo opravdavajući to greškama i zabludama drugih – takvi se hrane tricama i ostaće patuljci u duhovnom pogledu dokle god takvim popuštanjem svojim nesvetim osećanjima ugađaju sotoni. Neki stalno razmišljaju samo o tome šta će jesti i piti i kako će se obući. Te misli dolaze iz srca prepunog takvih pobuda, jer su takvima ovozemaljske prolaznosti glavni cilj u životu i najuzvišenije dostignuće. Takvi zaboravljaju Hristove reči: „Nego ištite najprije carstvo Božje i pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati.”
Srca mladih su puna samoljublja. To pokazuje njihova želja da svoje lice vide na umetnički stvorenoj slici; i pri tom nisu zadovoljni jednim fotografisanjem, već se slikaju ponovo i ponovo, u nadi da će poslednja fotografija prevazići sve prethodne, i da će na njoj izgledati čak i lepši nego u svom prirodnom originalu. Na taj način se samo rasipa novac koji je Bogom pozajmljen, a šta time dobijaju? Samo svoju bledu senku otisnutu na parčetu hartije. Časove koje treba da provedu u molitvi oni posvećuju svojoj bednoj sićušnosti, dok dragoceni časovi vremena milosti odlaze u nepovrat, potpuno izgubljeni.
Sotona je zadovoljan kad mladi svoju pažnju poklanjaju bilo čemu što njihove misli odvraća od Boga. To njemu pruža mogućnost da im se neopaženo približi i da ih ulovi u svoju zamku. Mladi nisu svesni činjenice da veliki nebeski Umetnik zapaža svaki postupak, svaku reč, pa čak i svaku misao i pobudu njihovog srca, i sve to verno snima. Pogledu anđela koji ih stalno prati otkriven je svaki nedostatak njihovog karaktera, oni će im na dan sudenja verno predočiti sliku o svakom njihovom propustu. Oni svaku njihovu praznu i površno izgovorenu reč zapisuju u svoje zapisnike. Zapisuje se i svaka lažna reč, svaki neiskreni postupak, čije su pobude sakrivene za ljudske oči, ali ih vidi svevideće oko Jehovino. Sve je to verno zabeleženo. Svaki čin sebičnosti razotkriven je.
Mladi se, uopšte uzev, ponašaju tako kao da su ovi dragoceni časovi proveravanja – dok se milost još uvek produžuje – samo jedan veliki praznik; i kao da oni na ovom svetu žive samo zato da bi se zabavljali, odajući se stalno nekom novom uzbuđenju. Sotona ulaže posebne napore navodeći ih da sreću nalaze u svetovnim zabavama, opravdavajući se da su te zabave bezopasne i bezazlene, pa čak i korisne za zdravlje. Neki lekari stvaraju utisak da su duhovnost i odanost Bogu štetne za zdravlje. To veoma pogoduje neprijatelju duša. Ima ljudi bolesne mašte koji nemaju čistu biblijsku veru; takvi ne mogu da služe kao primer. Ima i takvih koji celog života sami sebe kažnjavaju zbog svojih greha, i jedino što oni mogu da vide je gnjev uvređenog Boga i Njegove pravde. Hrista i Njegovu iskupljujuću silu koja se ispoljava u zaslugama Njegove krvi, oni uopšte ne vide. Takvima nedostaje vera. To su obično osobe neuravnotežena uma. Usled bolesti prenesene nasledem sa roditelja i pogrešnog vaspitanja u mladosti, oni su stekli rđave navike koje štetno deluju na čitav njihov organizam. To utiče negativno i na njihovu moralnu svest i čini ih nesposobnima da razumno misle i postupaju u svim okolnostima. Njima nedostaje i duhovna i umna ravnoteža. Pobožnost i pravičnost nisu štetne za zdravlje, već naprotiv, donose zdravlje telu i snagu duši. Petar kaže: „Jer onaj koji je rad da živi i da vidi dane dobre… neka se uklanja od zla i neka čini dobro; neka traži mir i neka se drži njega. Jer oči Gospodnje obraćene su na pravednike i uši Njegove na molitvu njihovu; a lice Gospodnje protiv onih koji čine zlo.” „Nego ako i stradate pravde radi blaženi ste. Ali straha njihova ne bojte se, niti se plašite.” Svest da postupamo ispravno najbolji je lek protiv svake bolesti i tela i duše. Zdravlje i snaga predstavljaju naročiti Božji blagoslov koji se vidi na primaocu. Osoba čiji je duh spokojan i zadovoljan u Bogu nalazi se sigurno na putu ozdravljenja. I zaista je neobična sreća i zadovoljs249 tvo imati saznanje da je oko Božje na nama i da je Njegovo uho otvoreno za naše molitve. Znati da imamo prijatelja koji nikad ne izneverava i kome možemo poveriti svaku tajnu svoje duše, to je preimućstvo koje se rečima ne može iskazati. Oni čije su moralne sposobnosti pomračene bolešću nisu u mogućnosti da pravilno predstavljaju hrišćanski život i lepotu svetosti. Oni često zapadaju ili u vatru fanatizma ili u vode hladne ravnodušnosti i tupe sumornosti. Reči Hristove: „Nego ištite najprije carstvo Božje i pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati,” značajnije su od mišljenja svih lekara na svetu. Prvi i najveći cilj – carstvo nebesko i pravda Hristova – neka nam bude uvek na prvom mestu. Svi drugi ciljevi kojima težimo neka nam budu od drugorazrednog značaja.
Put svetosti sotona uvek prikazuje izuzetno napornim i veoma teškim, dok puteve ovozemaljskih uživanja obasipa cvećem. Svet i njegova zadovoljstva, on uvek lažno prikazuje u najprivlačnijim bojama. Sujeta je jedna od najizraženijih osobina ljudske izopačene prirode, i on dobro zna da se na to može pozvati sa uspehom. On će vam laskavo prići preko svojih agenata. Možda ćete biti obasuti pohvalama koje će goditi vašoj sujeti, podstičući vas da uobrazite kako je zaista velika šteta da se – obdareni takvim divnim osobinama i preimućstvima – odvojite od sveta i postanete hrišćani, da raskinete sa svojim dotadašnjim društvom i postanete mrtvi za njegove pohvale ili osudu. Sotona vam došaptava da se s takvim preimućstvima koje vi imate može naveliko uživati u ovom svetu. Ali imajte na umu da su sva ovozemaljska uživanja prolazna, i da ćete morati jednog dana i žnjeti ono što ste posejali. Zar su vaša lična privlačnost, sposobnosti ili talenti isuviše vredni da biste ih posvetili Bogu koji vas je stvorio i koji vas budno čuva u svakom trenutku? Zar je sve što imate preskupo da biste to posvetili Njemu?
Mladi smatraju da moraju imati nešto što će uneti vedrinu i raspoloženje u njihovu dušu. Pokazano mi je da se najbolje zadovoljstvo nalazi u marljivosti i korisnom životu. Neki ipak uporno ističu da im je posle poslovne aktivnosti potrebna neka razonoda ili zabava kojom bi se duh osvežio i rasteretio od briga i teških napora. Upravo to nam može dati hrišćanska nada. Vera će se za onoga ko je stvarno poseduje pokazati kao utešitelj i pouzdan vodič do Izvora prave sreće. Mladi treba da proučavaju Božju Reč i da se posvete pobožnom razmišljanju i molitvi, i tada će videti da su svoje slobodne trenutke proveli na najbolji način. Mladi prijatelji vi treba da nalete vremena da sami sebe preispitate, kako biste se osvedočili da li je ljubav Božja u vama. Založite se najusrdnije da svoj poziv i svoj izbor utvrdite. Od vas samih zavisi da li ćete sebi osigurati onaj bolji život.
„Putevi mudrosti su mili putevi, i sve staze njezine vode u mir.” Buduće boravište spasenih i njihova večna nagrada uzvišeni su i plemeniti predmeti o kojima mladi treba da razmišljaju. Razmišljajte o čudesnom planu spasenja, o velikoj žrtvi Cara slave da biste se uzdigli zaslugama Njegove krvi i stazom poslušnosti najzad stigli do Božjeg prestola. Taj predmet treba da angažuje najuzvišenije i najdublje poniranje uma. Zadobiti Božje odobravanje – kakvog li preimućstva! Održavati stalnu vezu sa Njim – šta može više oplemeniti i uzdići misli iznad prolaznih zadovoljstava ove zemlje? Obnoviti milošću Božjom svoju izopačenu prirodu, savladati svoj pohotljivi apetit i niske strasti, stajati u istinskoj moralnoj nezavisnosti, zadobijati svakog dana nove pobede – to donosi istinsko spokojstvo duši koje proističe samo iz svesti da ste činili dobro. Mladi prijatelji, samo ovakvo zanimanje i razonoda mogu vam doneti pravu sreću. Mir i sreću vi ne nalazite samo zato što to ne tražite na pravom izvoru. Vi stalno pokušavate da bez Hrista nadete onu sreću koja se nalazi samo u Njemu. Ako su u Njemu vaše nade nikada se nećete razočarati. Molitva je dragoceno preimućstvo koje se tako često zanemaruje. Čitanje Reči Božje priprema duh za molitvu. Jedan od najvećih razloga što ste tako malo naklonjeni da se u molitvi približite Bogu upravo je u tome što čitanjem uzbudljivih romana, koji nadražuju vašu maštu i bude niske strasti, sami sebe onesposobljavate za ovaj sveti čin. Reč Božja postaje za vas neprijatna, a čas molitve se potpuno zaboravlja. Molitva je, međutim, snaga hrišćanina. I kada je sam, on se ne oseća usamljen, jer je uvek svestan prisustva Onoga koji je rekao: „Evo, ja sam s vama u sve dane.”
Mladima je neophodno upravo ono što nemaju, a to je vera. To se ničim ne može zameniti. Međutim, samo ispovedanje vere ne znači ništa. Imena se upisuju u knjigu Crkve na Zemlji, ali ne i u knjigu života. Pokazano mi je da među mladima nema jednog između dvadeset koji na osnovu ličnog iskustva zna šta znači vera. Dok ispovedanjem tvrde da su sluge Hristove oni služe samo sebi, i ako se ne oslobode te opčinjenosti uskoro će se osvedočiti da su izabrali deo sa onima koji čine bezakonje. Umesto samoodricanja i požrtvovanja istine radi, oni biraju lakši put. Umesto usrdnih molitava praćenih suzama i bolnih vapaja upućenih Bogu za milost, oproštaj i snagu da se odupru kušanjima sotone, oni smatraju da sve to nije neophodno, i da sasvim dobro mogu nastaviti i bez toga. Hristos, Car slave, se često povlačio u gorsku usamljenost da bi u molitvi izlivao svoju dušu pred Ocem, a grešni smrtnik, koji ne raspolaže nikakvom silom, misli da mu molitva u životu nije toliko potrebna.
Hristos je naš Uzor; svojim životom On nam je ostavio najbolji primer dobrih dela. On je bio čovek vičan patnji i bolu. Plakao je nad Jerusalimom čiji stanovnici nisu hteli da prihvate spasenje koje im je On svojim otkupom nudio. Nisu hteli da Mu pridu i da imaju život. Uporedite svoj način življenja sa životom svoga Učitelja, koji je pristao na tako veliku žrtvu vašega spasenja radi. On je često, padnuvši ničice na vlažnu zemlju u najusrdnijoj molitvi, provodio tako po čitavu noć. A vi tražite samo zadovoljstva i uživanja. Slušam samo beznačajne i prazne razgovore; čujem samo smeh, pošalice i šegačenje. Zar je to ugledanje na Onoga ko je naš Uzor? Slušam još uvek – da li se pomene Isus? Govori li se ikad o istini? Da li govornici uzdižu Hristov krst? Govori se samo o modi, kakav je neko imao šešir ili odeću, što je rekao ovaj mladić ili ona devojka, ili se ugovaraju novi susreti i zabave. Kakvog li veselja i razdraganosti! Da li to privlači anđele, i da li se oni okupljaju oko takvih da bi ih čuvali razgoneći tamu kojom ih sotona okružuje? O, ne! Pogledah, oni se tužno okreću od takvih. Na licu tih anđela vidim suze. Zar je to zaista rasplakalo Božje anđele? Da, to je upravo tako.
Večni i neprolazni interesi od malog su značaja za naše mlade. Anđeli Božji u suzama zapisuju reči i dela ovih takozvanih hrišćana. Anđeli lebde oko ovog stecišta mladih. Tu je skup mladih, ali šta se čuje? – Muzika i pesma, neozbiljna i laka muzika, sve što ide uz igranku. Čisti i sveti anđeli povlače svetlost koju su širili oko sebe, i mlade u njihovom stecištu obavija tama. Anđeli napuštaju ovaj prizor i povlače se s tugom na licu. Gle, oni plaču. Sve ovo videla sam u redovima adventista, a posebno u ….., i to nekoliko puta. Muzika zauzima i one časove koje bi trebalo posvetiti molitvi. Muzika je idol pred kojim se klanjaju i mnogi hrišćani koji tvrde da svetkuju subotu. Protiv tako upotrebljene muzike koju može da iskoristi kao sredstvo da dopre do srca mladih, sotona nema ništa. Njegovim ciljevima odgovara sve čime može da misli ljudskih bića odvrati od Boga i zauzme vreme koje bi trebalo da posvete u službi Njemu. On vešto koristi ona sredstva preko kojih može da izvrši najsnažniji uticaj da što veći broj poklonika zadrži u prijatnoj zaludenosti, dok su tako paralisani njegovom silom. Kad je usmerena u dobrom pravcu, muzika je pravi blagoslov; ali je često sotona pretvori u svoje najmoćnije orude u porobljavanju duša. Kada se zloupotrebi, ona neposvećene vodi u oholost, sujetu i pravu ludost. A kada se dopusti da zauzme mesto pobožnosti i molitve, ona postaje strašno prokletstvo. Mladi se često sastaju radi pevanja; ali, iako ispovedaju hrišćanstvo, oni često obeščašćuju Boga i svoju veru posve neozbiljnim razgovorima i svojim izborom muzike. Sveta muzika ne odgovara njihovom ukusu. Ukazano mi je na jasna učenja sadržana u Reči Božjoj preko kojih se prelazi potpuno nezapaženo. Upravo te reči nadahnuća na dan suda osudiće sve one koji nisu hteli da ih slušaju. Apostol Pavle bodri Timotija: „Po zapovijesti Boga, Spasa našega i Gospoda Isusa Hrista… hoću, dakle, da se ljudi mole na svakom mjestu, podižući svete ruke bez gnjeva i dvoumljenja. Isto tako i žene u pristojnom odijelu, stidom i čestitošću da ukrašavaju sebe, ne pletenicama, ni zlatom, ni biserom, ni haljinama skupocijenim, nego dobrim djelima, kao što dolikuje ženama koje ispovijedaju pobožnost.”
Petar piše hrišćanskim vernicima: „Zato zapregnuvši bedra uma svojega, budite trezveni, i zacijelo se nadajte blagodati koja će vam se donijeti kad se javi Isus Hristos. Kao poslušna djeca, ne povodite se za predašnjim svojim željama iz vremena svoga neznanja, nego po Svetome koji vas je pozvao, budite i sami sveti u svemu življe-nju. Zato je napisano: Budite sveti, jer sam ja svet.”
Pavle pod nadahnućem upućuje Tita da vernike hrišćanske zajednice naročito poučava „da nauku Spasitelja našeg Boga ukrašuju u svemu.” Jer nas ona uči, naglašava on, „da se odrečemo bezbožnosti i zemaljskih požuda, i da poživimo razborito, pravedno i pobožno na ovome svetu, očekujući blaženu nadu i javljanje slave velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista, koji dade sebe za nas da bi nas iskupio od svakoga bezakonja, i da očisti za sebe narod izabrani koji revnuje za dobrim djelima.”
Petar bodri pripadnike crkve: „Budite trezveni i pazite, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere.” „A svemu se kraj približi. Budite, dakle, mudri i trezveni u molitvama.” Zatim naglašava: „Nego Gospoda Boga svetite u srcima svojim, svagda spremni sa krotošću i strahom na odgovor svakome koji zatraži od vas razloge naše nade, imajući dobru savjest, da se u onome zašto vas klevetaju kao zločince postide oni koji kude vaše dobro življenje u Hristu. Jer je bolje, ako hoće volja Božja, da stradate dobro čineći, nego zlo čineći.” Jesu li mladi u stanju da s krotošću i strahom odgovore svakome ko ih zapita za razloge njihove nade? Pokazano mi je da mladi, uopšte uzev, ne shvataju naš položaj. Strašni prizori su upravo pred njima, vreme nevolje kada će se proveriti vrednost karaktera svakog pojedinca. Oni kojima je istina u srcu, tada će se još više utvrditi u njoj i razviti. A oni koji su izbegavali krst, zapostavljajući reč života, a uzdižući svoje bedno „ja,” naći će se laki. Uhvaćeni u sotoninu zamku, oni će prekasno shvatiti da su bili u strašnoj zabludi. Na kraju će se pokazati da su veoma gorka zadovoljstva za kojima su toliko čeznuli. „Žrtvujte sve za Boga,” kaže anđeo. Sopstvenom „ja” i sebičnosti morate umreti. Telesne želje i sklonosti neobnovljenog srca moraju se savladati. Okrenite se zanemarenoj Bibliji; njene nadahnute reči vama su upućene; ne prelazite preko njih tako olako. Sa svakom tom rečju ponovo ćete se sresti i polagati račun da li ste bili tvorci dela, živeći u skladu sa svetim učenjima Reči Božje. Posvećenost srca i života je neizbežna potreba. Svi koji su uzeli hrišćansko ime i pristali da služe Hristu treba da budu dobri vojnici krsta. Oni treba da pokažu da su mrtvi za svet, i da je njihov život skriven s Hristom u Bogu.
Svojoj braći Kološanima, Pavle piše: „Ako ste, dakle, vaskrsli sa Hristom, tražite ono što je gore gdje Hristos sjedi s desne strane Boga. Mislite o onome što je gore, a ne što je na Zemlji. Jer umrijeste i vaš je život skriven sa Hristom u Bogu. A kada se javi Hristos – život vaš – onda ćete se i vi s Njim javiti u slavi.” „A povrh svega toga obucite se u ljubav, koja je sveza savršenstva. I mir Božji neka vlada u srcima vašim, na što ste i pozvani u jednom tijelu, i budite zahvalni. Riječ Hristova neka prebiva u vama stalno, u svakoj mudrosti učite i urazumljujte sebe: psalmima i slavopojima i pjesmama duhovnim, u blagodati pjevajući Gospodu od svega srca. I sve što god činite riječju ili djelom, sve činite u ime Gospoda Isusa Hrista, zahvaljujući Bogu Ocu kroz Njega.”
A u svojoj poslanici upućenoj Efescima, on piše sledeće: „Pazite, dakle, dobro kako živite, ne kao nemudri, nego kao mudri, iskupljujući vrijeme, jer su dani zli. Zbog toga ne budite nerazumni, nego shvatite šta je volja Gospodnja. I ne opijajte se vinom, što vodi razvratu, nego se ispunjavajte Duhom, govoreći među sobom u psalmima i pojanju i pjesmama duhovnim, pjevajući i pojući Gospodu u srcu svom; zahvaljujući svagda za sve Bogu i Ocu u ime Gospoda našega Isusa Hrista.”
Bog se slavi pesmama zahvalnosti koje potiču iz čista srca ispunjenog ljubavlju i odanošću prema Njemu. Kada se posvećeni vernici okupe, njihovi razgovori se ne odnose na nesavršenost drugih, niti imaju prizvuk gunđanja ili žalbi, već se uglavnom svode na milosrde i ljubav koja je sveza savršensta. Ljubav prema Bogu i bližnjima prirodno se izliva u rečima ljubavi, naklonosti i poštovanja prema svojoj braći. Mir Božji vlada u srcu svakoga od njih, i zato njihove reči nisu prazne, uzaludne i površne, već su to reči uzajamnog hrabrenja, utehe i usavršavanja. Kada bi se hrišćani držali uputstava i saveta koje im daju Hristos i Njegovi nadahnuti apostoli, oni bi zaista ukrašavali biblijsku veru a sebe bi poštedeli teških iskušenja i mnogih zabuna koje smatraju žalosnim posledicama svog verovanja u nepopularnu istinu. To je žalosna zabluda. Mnoga od tih svojih iskušenja stvaraju upravo oni sami, jer se odvajaju od Reči Božje. Popuštajući svetu, oni se sami stavljaju na poprište neprijatelja i prosto izazivaju đavola da ih kuša. Oni koji se strogo pridržavaju opomena i uputstava Reči Božje, trudeći se uz molitvu da saznaju i vrše Njegovu svetu volju, često i ne primećuju sitne neprilike koje se svakodnevno događaju. Zahvalnost koju osećaju i mir Božji koji vlada u njima, navode ih, da u srcu pevaju Gospodu i da odgovarajućim rečima izražavaju svoj dug ljubavi i zahvalnosti dragom Spasitelju, koji ih je toliko ljubio da je umro da bi oni imali život večni. Onaj u čijem srcu zaista boravi Spasitelj neće Ga obeščašćavati pred drugima izvodeći na muzičkim istrumentima takve melodije koje odvraćaju misli od Boga i neba, i podsećaju na ono što je neozbiljno i površno.
U Reči Božjoj od mladih se traži da sve što čine rečju ili delom čine u ime Gospoda Isusa, zahvaljujući preko Njega Bogu i Ocu. Videla sam da među mladima ima malo onih koji shvataju šta znači biti hrišćanin, biti sličan Hristu. Da bi svoj život mogli da usklade sa Uzorom, prvo se moraju upoznati sa istinama Reči Božje. Među mladima do dvadeset godina nema osobe koja iz iskustva zna šta znači odvojiti se od sveta, a to Gospod traži od svih koji žele da postanu članovi Njegove porodice, deca nebeskog Cara. „Zato izadite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se nečistog i ja ću vas primiti, i biću vam otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj.”
Kakvog li obećanja koje se ovde daje pod uslovom poslušnosti! Morate li, odlučivši da se pokoravate uzvišenim istinama Reči Božje, raskinuti veze sa svojim dosadašnjim prijateljima i srodnicima? Prihvatite to hrabro i odlučno, Bog se brine za vas, On vas prihvata raširenih ruku. Izadite između njih i odvojte se, ne dohvatajte se nečistog, i On će vas zaista primiti. On obećava da će vam biti Otac. O, kakvog li srodstva! To je uzvišenije i svetije od svake zemaljske veze. Ako se Hrista radi morate odreći oca, majke, sestara, braće, žene ili dece, to jeste žrtva, ali nećete ostati bez prijatelja. Bog vas prima u svoju porodicu, vi postajete članovi carskog doma, sinovi i kćeri Cara koji vlada nebom i beskrajnim svemirom. Možete li poželeti uzvišeniji položaj od ovde obećanog? Zar to nije dovoljno? „Šta je više,” prema rečima anđela, „Bog mogao da učini za sinove ljudske nego što je već učinjeno?” Ako se takva ljubav i tako uzvišena obećanja ne cene, zar bi i On sam mogao da pronađe nešto više, bogatije i uzvišenije? Sve što je Bog mogao da učini za spasenje čoveka i učinjeno je; pa ipak srca sinova ljudskih ostaju tako neosetljiva. Zato što ih je Bog obasuo tolikim obiljem svojih blagoslova, oni sve to primaju kao nešto najobičnije i zaboravljaju na svog milostivog Dobročinitelja.
Videla sam da sotona veoma oprezno sprovodi u delo svoje namere zavođenja mladih na put koji je u potpunoj suprotnosti sa onim što Bog odobrava. On dobro zna da niko drugi ne može dati takav doprinos napretku dela Božjeg kao mladi ljudi i žene koji se u potpunosti posvete i predaju Bogu. Pravilno usmereni, mladi mogu da vrše veoma snažan uticaj. Ni propovednici ni članovi, koji su već zakoračili u godine, ne mogu na omladinu imati ni polovinu onog uticaja koji bi sami mladi – ako se posvete Bogu – mogli da imaju na svoje vršnjake. Oni bi morali da shvate svoju odgovornost, da čine sve što je u njihovoj moći za spasenje svojih bližnjih, čak i po cenu sopstvenih zadovoljstava i prirodnih želja. Svoje slobodno vreme, pa čak i sredstva, ako se za to ukaže potreba, treba posvetiti Bogu. Svi koji ispovedaju pobožnost treba da shvate svu ozbiljnost opasnosti u kojoj se nalaze oni koji se još uvek nisu predali Hristu. Njihovo kušanje se uskoro završava. Oni koji su spasavanju duša mogli dati svoj doprinos da su se držali saveta Božjih, ali su tu svoju dužnost propustili zbog sebičnosti i nehata ili zbog toga što su se stideli krsta Hristovog, ne samo da će izgubiti svoju dušu, nego će se i krv nesrećnih grešnika naći na njihovim haljinama. Takvi će morati da polože račun za dobra koja su mogli učiniti da su se predali Bogu, ali to zbog svog neverovanja nisu učinili. Oni koji su zaista okusili slast iskupljujuće ljubavi neće, i ne mogu, da miruju sve dok sve sa kojima dolaze u doticaj ne upoznaju sa planom spasenja. Mladi, svako za sebe, treba da postave pitanje: „Gospode, šta hoćeš da činim? – Čime mogu da proslavim Tvoje ime na Zemlji?” Svuda oko nas duše propadaju, a šta čine mladi da bi te duše priveli Hristu? Oni koji idu u školu i tu svojim uticajem mogu da rade za Spasitelja; ali ko tu pominje Hristovo ime? I ko od njih s nežnom usrdnošću preklinje svoje saputnike da raskinu sa grehom i podu putem svetosti?
To je put kojim bi, prema onome što mi je pokazano, trebalo da idu naši mladi, ali oni to ne čine; njihovim sklonostima više odgovara da se sa prestupnicima druže u sportu i zadovoljstvima. Pred mladima se otvara široko polje korisnosti, ali oni to ne uviđaju. O, kad bi oni svoje umne sposobnosti upotrebili u traženju načina da se približe onima koji propadaju u svojim gresima, da ih upute na put svetosti i da usrdnim pozivanjem bar jednu dušu pridobiju za Hrista! Kako je to plemenit poduhvat: doprineti da jedna duša više slavi Boga kroz svu večnost, i uživa u sreći večnoga života, jedan dragulj više na njihovoj kruni blista „kao zvijezda vazda i do vijeka!” Međutim, mogućno je doprineti da se i više nego jedna duša obrati iz zablude i greha i prihvati istinu i svetost. Gospod kaže preko proroka da će oni „koji mnoge privedoše pravdi blistati kao zvijezde vazda i do vijeka.” Oni koji se zajedno sa Hristom i anđelima zalažu za spasavanje izgubljenih biće bogato nagrađeni u carstvu nebeskom.
Videla sam da bi se preko mladih mogle spasti mnoge duše da su oni odani Bogu i istini onako kako bi trebalo da budu; međutim, oni se nalaze u takvom položaju da se i za njih moramo stalno zalagati ili će postati kao i svet. Oni su izvor stalne zabrinutosti i bola koji razdire srce. Roditelji zbog njih stalno prolivaju suze i u najvećem strahu upućuju najusrdnije molitve Bogu. Pa ipak oni i dalje bezbrižno nastavljaju da im zadaju patnje svojim načinom ponašanja. Oni stavljaju trnje u nedra onih koji bi dali i svoj život da oni budu spaseni, i da postanu ono što bi po Božjoj nameri trebalo da budu zahvaljujući zaslugama Hristove krvi.
Mladi uporno uvežbavaju svoje sposobnosti da lepo odsviraju ovaj ili onaj muzički komad, ali ne osećaju da Bog očekuje od njih da svoje talente posvete nečem uzvišenijem, da svoju veru ukrašavaju spasavanjem duša za koje je Hristos dao svoj život. Jedna tako spasena duša vredi više od materijalnih dobara celog sveta. Zlato i bilo kakva ovozemaljska bogatstva ne mogu se upoređivati sa spasenjem jedne jedine duše.
Mladi ljudi i žene, videla sam da Bog za svakoga od vas ima određeni zadatak. Ako ne polete za Hristom uzevši svoj krst, niste Njega dostojni. Dok ste tako bezbrižni i nemarni kako možete saznati šta Bog očekuje od vas? I kako možete očekivati da budete spaseni ako kao verne sluge ne tvorite volju svoga Gospodara? Pravo da naslede večni život imaće samo oni koji su u svemu činili dobro. Postavivši ih u znak priznanja i počasti s desne strane sebi, Car slave će im reći: „Dobro ste činili, sluge dobre i verne.” Ko može reći koliko duša ste mogli spasti od večne propasti da ste, umesto odavanja ličnim zadovoljstvima, usrdno radili ono što možete u vinogradu Gospodnjem? Koliko je onih kojima su ti vaši sakupi u cilju druženja i muziciranja poslužili na spasenje? Ako ne možete pomenuti nijednu dušu spasenu na taj način, onda neodložno promenite način svoga delovanja. Počnite da se molite za duše, više se približite Hristu i Njegovim ranama koje još uvek krvare. Neka duh krotosti i smirenosti stalno uzdižu k nebu za mudrost da biste imali uspeha u spasavanju ne samo sopstvene duše, nego i duša svojih bližnjih. Više vremena posvetite molitvi nego pevanju. Zar ne uviđate da vam je molitva neophodnija nego pevanje? Mladi ljudi i žene, Bog vas poziva na rad, radite za Njega. Morate u potpunosti promeniti svoj životni put i način svoga delovanja. Vi možete učiniti ono što ne mogu oni koji služe u Reči i nauci. Vi možete da utičete na one do kojih propovednici ne mogu da dopru.
E. Vajt – Svedocanstva za crkvu , sveska prva