Očigledan razlog zašto je Bog tako strogo kaznio Adama je taj što je jeo sa zabranjenog drveta i bio neposlušan prema Bogu, zbog čega je, a za njegovo dobro, zemlja prokleta i čovečanstvo izloženo svim vrstama nesreća, strahova, nestašica, bolesti, pošasti i smrti.Neki svetski mudrac bi, pak, u vezi s tim jedenjem jabuke, smatraoda je zbog tako sitne i beznačajne stvari Adam kažnjen previše surovo i strogo; pa bi, ušmrkavši burmut, rekao ili barem pomislio:O, pa zar je tako strašno i grešno da čovek pojede jabuku?
Tako ljudi govore i za mnoge grehe koje je Bog izričito naveo u svojojReči, kao na primer pijanstvo, itd. Šta ima loše u tome ako neko hoće da se proveseli i popije koju čašicu sa prijateljima? – pa zaključuju u svojoj slepoći da je Bog prestrog i da previše traži odljudi.
Isto tako te mudrace vređa što Hristos, po njihovom mišljenju, odbacuje dobre, poštene i svete ljude; što ne želi da zna za njih, štoje grub prema njima, što ih tera od sebe i zove ih zlotvorima, mada su neki prorokovali u Njegovo ime, isterivali đavole, činili čuda,itd., dok s druge strane prima sebi javne grešnike, poput bludnica,podlaca, carinika, ubica, kojima, ako slušaju Njegovu Reč i verujuu Njega, oprašta ma koliko njihovi gresi bili veliki i brojni, da, činiih pravednim i svetim, Božjom decom, i naslednicima večnog života i spasenja, iz čiste milosti i dobrote, bez ikakvih njihovih zasluga, dobrih dela ili kvaliteta. To oni smatraju potpuno nepravednim.
Ko tu može arbitrirati, kad su te dve stvari toliko suprotne jedna drugoj kao što su voda i vatra. Ovde je čovek napravljen ludom,bez obzira na njegovu mudrost, osećanja, razum i shvatanja. Svetopismo kaže (Mat 18,3): “Zaista vam kažem, ako se ne povratite ine budete kao djeca, nećete ući u carsko nebesko.” (prevodV.Karadžića) Oni koji bi ovo hteli da istraže uz pomoć ljudskog uma i razuma, zadaju sebi uzaludan trud i problem; oni nikad nećesaznati koliko im je Bog naklonjen. Takođe i kod onih koji tako uzalud muče sebe da saznaju da li su predodređeni ili unapred odabrani, u srcu se javlja vatra koju ne mogu da ugase; tako njihova savest nije nikad mirna, već na kraju moraju pasti u očajanje. Prema tome, onaj ko hoće da izbegne to trajno zlo mora se čvrsto držati Reči, gde će naći da je naš milostivi Bog postavi osiguran i jak temelj, na koji se možemo osloniti – naime, IsusaHrista našeg Gospoda, preko koga jedino možemo ući u carstvo nebesko; jer je samo On, i niko drugi, “put, istina, život.”Mi možemo da razumemo velika iskušenja te večitepredodređenosti, koja plaše mnoge ljude, nigde bolje nego iz rananašeg Spasitelja, Isusa Hrista, za koga je Otac rekao:”Njegaposlušajte”. Ali svetski mudraci, moćnici, visokoučeni i velikaninikako na to ne obraćaju pažnju, tako da im Bog ostaje nepoznat,bez obzira na toliko znanje i rasprave i govore o Bogu; jer to jekratak zaključak. Bez Hrista Bog se ne može naći, spoznati ilirazumeti.
Ako sada hoćete da znate zašto je tako malo spasenih, i tako beskrajno mnogo prokletih, evo razloga: svet neće da sluša Hrista;nikoga nije briga za Njega, da, oni osuđuju ono što je Otac posvedočio o Njemu: ” Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojojvolji.”(prevod V.Karadžića)
Svi ljudi koji pokušavaju i trude se da dopru do Boga na bilo koji drugi način osim kroz Hrista (kao Jevreji,Turci, papisti, lažni sveci, jeretici, itd.), hodaju u strašnom mraku i greše; i ništa im ne pomaže što žive pošteno i trezveno, pokazuju veliku odanost, trpe mnogo, vole i poštuju Boga, kako se sami hvale, itd. Jer videći da oni neće da čuju Hrista ili da u Njega veruju (bez čega niko nemože spoznati Boga, niti dobiti oproštaj greha, niti doći k Ocu),oni ostaju uvek u sumnji i neverovanju, ne znaju kako stoje kod Boga i na kraju moraju umreti i biti izgubljeni u svojim gresima.Jer “koji god se odriče sina ni oca nema” (1. Jov.2) (prevodV.Karadžića), “Ko vjeruje sina, ima život vječni; a ko ne vjeruje sina, neće vidjeti života, nego gnjev Božij ostaje na njemu”(Jov.3,36) (prevod V.Karadžić).