Na početku želim da rezimiram hronologiju Hristovog života, u onoj meri u kojoj je o njoj dosada bilo reči.
Najpre želim da naglasim da je Hristos došao da živi sa nama ljudima u okolu (jevrejskom logoru u pustinji). Hristos je živeo savršeni život koji zakon od nas traži. Drugim rečima, On je živeo život kakav bi trebalo da mi živimo. Zatim je ušao u dvorište Svetinje, i u dvorištu, kod žrtvenog oltara, umro za sve nas, podnevši smrt koju je trebalo da svi mi podnesemo. Onda je došao i vaskrsao kod umivaonice, a onda je otišao sa Zemlje i ušao u prvi deo nebeske Svetinje. Između vaskrsenja i vaznesenja imamo period od 40 dana (Dela 1,3). Pošto je proveo 40 dana sa učenicima, Biblija kaže da im je govorio o budućim događajima. Potom se pred učenicima vazneo sa Maslinske gore (1,12), 40 dana posle vaskrsenja.
„I ovo rekavši videše oni gde se podiže i odnese Ga oblak iz očiju njihovih. 10 I kad gledahu za Njim gde ide na nebo, gle, dva čoveka stadoše pred njima u belim haljinama, 11 Koji i rekoše: Ljudi Galilejci! Šta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo.”[1] (Dela 1,9-11)
Biblija nam kaže da su se tada učenici vratili u Jerusalim sa Maslinske gore, i otišli u Gornju sobu, u kojoj je Hristos ustanovio Gospodnju večeru. Sledećih 10 dana su se sastajali u Gornjoj sobi, molili se, proučavali proročanstva, uklonili sve razlike, ispraznili se od svoga ja silom Svetog duha; dakle, pripremali su se za izlivanje Svetog Duha.
U međuvremenu, Hristos je na nebu postavljen za Prvosveštenika, ušavši u prvi deo Svetinje, da tu služi i izlije na nas blagoslove svog dela na zemlji. Zanimljivo je primetiti ko je bio u Gornjoj sobi.
„I kad uđoše popeše se u sobu gde stajahu Petar i Jakov i Jovan i Andrija, Filip i Toma, Vartolomije i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zilot, i Juda Jakovljev.” (Dela 1,13)
Obratimo pažnju na imena apostola. Bilo ih je 11 jer nedostaje Juda Iskariot. Isus je odabrao njih 12, a ovde ih je samo 11. Pročitajmo Petrov opis onog što se Judi desilo.
„Ljudi braćo! Trebalo je da se izvrši ono pismo što proreče Duh Sveti ustima Davidovim za Judu koji beše pred onima što uhvatiše Isusa; 17 Jer se brojaše s nama, i beše primio deo ove službe. 18 On dakle steče njivu od plate nepravedne, i obesivši se puče po sredi, i izasu se sva utroba njegova. 19 I postade znano svima koji žive u Jerusalimu da će se ta njiva prozvati njihovim jezikom Akeldama, koje znači njiva krvna.” (Dela 1,16-19)
Obratite pažnju na reči ubrojan među nas – to je vrlo važan pojam.
Čini se da je Biblija kontradiktorna u pogledu Judinog kraja, jer ovde kaže da mu je pukao stomak, a na drugom mestu se kaže da se obesio. Kako to pomiriti? Elen Vajt to na lep način objašnjava: ona kaže da se Juda obesio preko grane, i bacio se sa stene, i bio je toliko težak da je grana pukla i on je pao na zemlju sa velike visine, i tada je pukao. Ona kaže da su ljudi kasnije bili užasnuti jer su videli kako psi Judi jedu utrobu.
Dakle, primetite da su u Gornjoj sobi samo jedanaestorica. Pošto je Petar ispričao tužnu priču o Judi, on je rekao učenicima da za Judu moraju da izaberu zamenika. Zašto je Petar smatrao da moraju da izaberu 12. apostola? Zato jer proročanstvo kaže da je to obavezno, to znači da su oni proučavali proročanstva i da je prorečeno šta će se desiti Judi, i da neko mora da zauzme njegovo mesto.
„Ljudi braćo! Trebalo je da se izvrši ono pismo što proreče Duh Sveti ustima Davidovim za Judu koji beše pred onima što uhvatiše Isusa; 20 Jer se piše u knjizi psaltiru: Da bude dvor njegov pust, i da ne bude nikoga ko bi živeo u njemu, i: Vladičanstvo njegovo da primi drugi.” (Dela 1,16.20)
Dakle, pisano je u Psalmima: 69,25: „Stan njihov neka opusti, i u njihovim šatorima neka ne bude nikoga da živi“; i 109,7.8: „vlast njegovu neka dobije drugi“. Dakle, razlog za uverenje Petrovo jeste proročanstvo o Judi.
Postoji mit koji neki hrišćani šire, po kom su se učenici zaleteli i prebrzo izabrali 12. apostola. Oni misle da je trebalo da izaberu Pavla, ali se nisu dovoljno molili. Ja tvrdim da to nije tačno, da to nije biblijski utemeljeno. Činjenica jeste da je izabrani apostol bio po Božijoj volji.
Tako tvrdim iz tri razloga.
Pročitajmo Dela 1,21.22:
„Treba dakle od ovih ljudi koji su bili s nama za sve vreme kako među nas uđe i iziđe Gospod Isus, 22Počevši od krštenja Jovanovog do dana kad se uze od nas, da bude s nama svedok Njegovog vaskrsenja jedan od ovih.”
- Gde je Isus dok se ovo dešava? U Svetinji, i tamo dobija službu i priprema se za Pedesetnicu, da kao Prvosveštenik izlije na njih blagoslov. Pročitani tekst pominje osobine koje je trebalo da ima Judin naslednik. Dakle, da li Savle iz Tarsa ispunjava te uslove? Nipošto.
Biblija nam kaže da su apostoli sledili korektan proces izbora.
„I pomolivši se Bogu rekoše: Ti, Gospode! Koji poznaješ srca svih, pokaži jednog od ove dvojice koga si izabrao, 25 Da primi deo ove službe i apostolstva, iz koga ispade Juda da ide na mesto svoje. 26 I baciše kocke za njih, i pade kocka na Matija i primiše ga među jedanaest apostola.” (Dela 1,24-26)
- Molili su se i tražili od Boga da im pokaže kog od dvojice je On izabrao. Bacali su žreb, i Matija je ubrojan u apostole, kao što je pre bio Juda. Da li je dakle broj 12 važan? Izuzetno.
- Treći razlog je izjava EGV u 3. svesci Duha proroštva, str. 264. „Dva čoveka su bila izdvojena, koja su, prema pažljivom prosuđivanju vernika, najviše odgovarala ovom mestu; ali učenici, koji se nisu uzdali u svoju sposobnost da odluče o tome, obratili su se Onome koji poznaje sva srca. Tražili su od Gospoda u molitvi da naznači koji je od dvojice pogodniji za taj važni i poverljivi položaj apostola Hristovog. Duh Božiji odabrao je za službu Matiju.“ Dakle, sam je Božiji Duh odabrao Matiju. To je bila Božija volja.
Dakle, do sada smo videli dve ključne činjenice: da su sva proročanstva najavila Judin otpad, i potrebu da se odabere naslednik. Drugo, učenici su preduzeli ispravne korake u izboru zamenika.
Sada sledi važno pitanje: zašto su učenici mislili da moraju da izaberu 12. apostola pre Pedesetnice? Zašto nisu malo pričekali? Dakle, nije pitanje zašto su uopšte izabrali zamenika za Judu, nego zašto pre Pedesetnice. Zašto se lepo nisu molili i sačekali Pedesetnicu, pa kad Bog izlije Svetog Duha, onda da sačekaju da se još mole i da vide što je Božija volja?
Činjenica je da ćemo videti da kada Biblija navodi pojedinosti, sve su važne. Meni to pokazuje da postoji razlog zašto Biblija navodi sve ono što u njoj piše, samo je potrebno vreme da se to izuči. Da bismo razumeli zašto je bilo hitno da izaberu naslednika za Judu, treba da shvatimo značaj broja 12 u Bibliji.
Bilo je neophodno da ih bude 12, da se ubroje u Dvanaestoricu.
„I znak veliki pokaza se na nebu: žena obučena u sunce, i mesec pod nogama njenim, i na glavi njenoj venac od dvanaest zvezda.” (Otkrivenje 12,1)
Žena obučena u sunce ima 12 zvezda na glavi. Šta ova žena predstavlja? Odgovor je tačan – Crkvu. Kako mi znamo da žena simbolički predstavlja crkvu, i to ne bilo koju, nego vernu? Uporedimo dva stiha:
Obično kao potvrdu ovog tumačenja navodimo Efescima 5, gde se govori da muževi vole žene kako Hristos Crkvu, ali je dovoljno da koristimo Danila i Otkrivenje.
„I govoriće reči na Višnjega, i potiraće svece Višnjega, i pomišljaće da promeni vremena i zakone; i daće mu se u ruke za vreme i za vremena i za po vremena.” (Danilo 7,25)
Kaže se da će Mali rog progoniti svece Višnjega, i da će to činiti vreme i vremena i po vremena. Pogledajmo sad šta piše u paralelnom proroštvu u Otkrivenju:
„I kad vide aždaha da zbačena bi na zemlju, gonjaše ženu koja rodi muško. 14 I ženi dana biše dva krila orla velikog da leti u pustinju na svoje mesto, gde će se hraniti vreme i vremena i po vremena, sakrivena od lica zmijinog.” (Otkrivenje 12,13.14)
Ovde stoji da je aždaja progonila ženu. Ali, kako znamo da je žena isto što i sveci? Ovo je žena koja je rodila sina, i skrivala se od zmije vreme i vremena i po vremena. To je isti period kao u Danilu 7,25. Dakle, šta žena predstavlja? Po Danilu, ona predstavlja svete, Božiji narod. Je li to crkva uopšte, dobra i loša? Ne, nego verna crkva. [To je ostatak, jer aždaja ne juri svoje.] Pitamo se sada: u kojoj fazi istorije Božijeg naroda se ova crkva posmatra u Otkrivenju 12? U Starom zavetu, to je Izrael, u Novom, to je hrišćanska crkva.
U Otkrivenju 12,1 prikazuje se starozavetna crkva. To znamo po stihovima 2 i 3, gde piše da je rodila sina, Hrista. Onda se kaže da je aždaja stajala kraj žene da joj ubije dete. Da li žena postoji pre rođenja deteta? Svakako. Dakle, to je starozavetna crkva jer Hristos još nije rođen, to nije novozavetna. Hristos je potomak verne starozavetne crkve, on je potomak Avraama i Davida. Zato postoje genealogije.
Primetićemo kasnije da u toku ovog poglavlja žena označava novozavetnu vernu crkvu. Žena je imala krunu od 12 zvezda. Šta one predstavljaju? One nam pomažu da razumemo šta žena označava.
„Posle opet usni drugi san, i pripovedi braći svojoj govoreći: Usnih opet san, a to se sunce i mesec i jedanaest zvezda klanjahu meni. 10 A pripovedi i ocu svom i braći svojoj; ali ga otac prekori i reče mu: Kakav je to san što si snio? Eda li ćemo doći ja i mati tvoja i braća tvoja da se klanjamo tebi do zemlje?” (1.Mojsijeva 37,9.10)
Josif je sanjao san, i tu je video kako mu se klanjaju sunce, mesec i 11 zvezda. Ko je bio 12. zvezda? Josif. Jakov je imao 12 sinova, to je tih 12 zvezda. Dakle, sam je Jakov shvatio o čemu je sanjao Josif. Da li su 12 kolena Izraela osnivači starozavetne crkve? Da, ceo Izrael je potekao od njih.
„Ovo su dvanaest plemena Izrailjevih, i ovo im otac izgovori kad ih blagoslovi, svako blagoslovom njegovim blagoslovi ih.” (1.Mojsijeva 49,28)
To je 12 osnivača starozavetne crkve, od kojih je potekao ceo Izrael. Broj 12 predstavlja i novozavetnu crkvu. Biblija nam kaže da je posle rođenja deteta u Otkrivenju 12 žena je pobegla u divljinu na 1260 godina. Koja je to crkva koja beži od aždaje? To je novozavetna crkva, koja posle Hristovog vaznesenja mora da beži od progoniteljske sile. [ova žena beži od zmije i posle Hristovog vaznesenja opisanog u Otkrivenju 13]
Imajmo na umu: Bog nema dve žene, nego jednu – Njegovu crkvu, i jedna žena predstavlja i starozavetni i novozavetni Božiji narod. Biblija uči da Bog ima samo jedan narod, jednu ženu. Ona ima krunu sa 12 zvezda i u novozavetnom periodu. Koliko je apostola pozvao Hristos? Isto 12. Jer je to broj Njegovog naroda.
„I postavi dvanaestoricu da budu s Njim, i da ih pošalje da propovedaju, 15 I da imaju vlast da isceljuju od bolesti, i da izgone đavole: 16 Prvog Simona, i nadede mu ime Petar; 17 I Jakova Zevedejevog i Jovana brata Jakovljevog, i nadede im imena Voanerges, koje znači Sinovi groma; 18 I Andriju i Filipa i Vartolomija i Mateja i Tomu i Jakova Alfejevog i Tadiju i Simona Kananita, 19 I Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.” (Marko 3,14-19)
Vidimo da su Dvanaestorica pozvani da propovedaju i da leče. Ovo je dakle bilo jezgro novozavetne crkve, temelji novozavetne crkve. Pogledajmo šta EGV kaže o ovome u Delima apostola, str. 19:
„Kao što su u Starom zavetu dvanaest patrijaraha bili predstavnici Izraela, tako i dvanaest apostola predstavljaju jevanđeosku crkvu.“
Međutim, i jedni i drugi predstavljaju jednu Božiju crkvu. [To je sasvim jasno kada Pavle jednostavno kaže da smo „nazidani na temelju apostola i proroka“, kao i kad se u Otkrivenju vidi da je Božiji grad, Jerusalim, Hristova nevesta, ima temelje i kapije od 12 sinova Jakovljevih i 12 apostola.]
„Onome slava u crkvi po Hristu Isusu u sve naraštaje vavek veka. Amin.” (Efescima 3,21)
Vratimo se sada na naše pitanje zašto su apostoli žurili da izaberu naslednika Judinog pre Pedesetnice? U prethodnom predavanju, videli smo da je Hristos, pošto se vazneo, tokom onih 10 dana pre izlivanja Duha, bio imenovan za Prvosveštenika nad svojim narodom. On je sada, kako kaže Biblija, seo zdesna Bogu da svom narodu da pokajanje i oproštenje greha, kroz posredničku službu. Sada su mogli da prime blagoslove Njegovog posredovanja.
Ako to uporedimo sa zemaljskom Svetinjom, on je u okolu i dvorištu živeo kao običan sveštenik, prineo sebe na žrtvu kao običan sveštenik, vaskrsao kao običan sveštenik, ali je pre Pedesetnice pomazan za Prvosveštenika koji će služiti u Svetinji. Ali, gde u Bibliji to piše?
„A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvog Poglavara svešteničkog koji sedi s desne strane prestola Veličine na nebesima; 2 Koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek.” (Jevrejima 8,1.2)
Pavle kaže: imamo takvog Prvosveštenika koji je seo s desne strane prestola Veličine, kao sluga Svetinje koju je Bog podigao. Hristos je dakle pomazan za Prvosveštenika na nebu, a izlivanje Svetog Duha je bilo znak da je Svetinja otvorena za službu posredovanja.
Ako je trebalo da Hristos bude kao Prvosveštenik, zar nije trebalo da bude obučen kao Prvosveštenik? Onda bi trebalo da ima nešto što je ekvivalent mitre i naprsnika.
Za one koji veruju da je Hristos otišao direktno u Svetinju nad svetinjama, pročitaću ovde da je kao Prvosveštenik ušao u prvi deo.
„I naprsnik sudski načini naprave vezene onakve kao oplećak, od zlata, od porfire, od skerleta, od crvca i od tankog platna uzvedenog načini ga. 16 Neka bude četvorouglast i dvostruk, u dužinu s pedi i u širinu s pedi. 17 I udari po njemu drago kamenje, u četiri reda neka bude kamenje. U prvom redu: sardoniks, topaz i smaragd; 18 A u drugom redu: karbunkul, safir i dijamant; 19 A u trećem redu; ligur i ahat i ametist; 20 A u četvrtom redu: hrisolit, onih i jaspis; neka budu ukovani u zlato u svom redu. 21 I tih kamena s imenima sinova Izrailjevih biće dvanaest po imenima njihovim, da budu rezani kao pečat, svaki sa svojim imenom, za dvanaest plemena. […] 29 I neka nosi Aron imena sinova Izrailjevih na naprsniku sudskom na srcu svom kad ulazi u svetinju za spomen pred Gospodom vazda. 30 I metni na naprsnik sudski Urim i Tumim, da bude na srcu Aronu kad ulazi pred Gospoda, i Aron će nositi sud sinova Izrailjevih na srcu svom pred Gospodom vazda.” (2.Mojsijeva 28,15-21.29.30)
Naprsnik je predstavljao sud, sud nama. Na naprsniku je dakle bilo 12 sinova Izraelovih, Božiji narod, koji Prvosveštenik nosi na srcu, poimence. To je Njegov narod, on ga nosi na srcu, naš sud nosi na srcu. Aron je nosio Dvanaestoricu na srcu kada je išao u Svetinju. U svim verzijama Biblije piše da je u pitanju prvi deo Svetinje, ne Svetinja nad svetinjama. Aron je trebalo da sud sinovima Izraelovim nosi pred Bogom SVAKODNEVNO, svagda [tamid].
Dakle, da je u trenutku Pedesetnice bilo samo 11 apostola, kako bi Hristos nosio na nebu naprsnik sa 12 kamenova? Naprsnik je imao 12 kamenova kao simbol celog Božijeg naroda, i zato je bilo potrebno da se izabere 12. apostol da crkva bude kompletna. Ovo je jedna od stvari koje meni pokazuju da je Biblija Božija reč.
U delu Sluge jevanđelja, str. 34, EGV piše:
„Za Arona, prvosveštenika Izraelovog, pisano je: ’ nosiće imena sinova […] za spomen pred Gospodom svagda.’ [2.Mojsijeva 28,29] Kakve li divne i izražajne slike postojane ljubavi Hristove prema Njegovoj crkvi! Naš veliki Prvosveštenik, čiji je Aron bio tip, nosi svoj narod na svom srcu. Zar ne bi trebalo da i Njegovi propovednici na Zemlji dele sa ljudima Njegovu ljubav, saosećanje i podršku?“
Znate li da Hristu ništa nije bliže od Njegove crkve, ljudi koji je sačinjavaju. Dvanaest Jakovljevih sinova i dvanaest apostola su predstavnici Božijeg naroda svih vremena, i oni su najbliži Božijem srcu. Štaviše, kada je Hristos Bogu upućivao svoju prvosvešteničku molitvu u Getsemaniji, on se molio za svoje učenike i one koji će doći posle toga, i vrhunac Njegove molitve (Jovan 17,24) jeste da Njegova crkva bude s njim na nebu, da vide Njegovu slavu. Ponekad čitamo tekst u Jovanu 14 koji kaže da na nebu Bog sprema stanove za nas, a ljudi se koncentrišu na stanove, kao da Hristos na nebu zida kuće. Ne treba mu 2000 godina za zidanje kuća na nebu kad je svet stvorio za 6 dana. On na nebu posreduje za nas, čisti nas od greha.
Nije li Njegovo delo u Svetinji isto tako važno, a ne samo ono na krstu? Bez sumnje! Nema spasenja bez Hristove službe u prvom delu Svetinje. [Svrha prvog dela Svetinje je unošenje greha u Svetinju, odnosno posvećenje vernika. Pomislimo na kadioni oltar koji je bio prskan krvlju žrtava za greh (3. Mojs. 4. pogl) – uslišenje molitava je nemoguće ako molitve nisu povezane sa Hristovom krvlju: „Ko zatiskuje uši svoje da ne čuje Zakona i molitva je njegova mrska.“ Konačno, Hristos nije mogao odmah da nas vodi u nebo, naše očišćenje bilo gotovo.]
„I kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja.” (Jovan 14,3)
Ovaj tekst govori o onom što mu je najvažnije – da tamo gde je On budemo i mi. Lepota nebeskog Jerusalima i stanovi su samo desert, samo šlag na torti, ali i da svega toga nema, bilo bi vredno ići tamo. Teško mi je kada ljudi kritikuju crkvu, što ne znači da ne treba da ukoravamo i popravljamo crkvu, ali nemojmo da pucamo u svoje ranjenike.
„Muževi! Ljubite svoje žene kao što i Hristos ljubi crkvu, i sebe predade za nju, 26 Da je osveti očistivši je kupanjem vodenim u reči; 27 Da je metne preda se slavnu crkvu, koja nema mane ni mrštine, ili takvog čega, nego da bude sveta i bez mane.” (Efescima 5,25-27)
Zato je EGV poručila u Svedočanstvima za propovednike, str. 15:
„Svedočim svojoj braći i sestrama da je crkva Hristova, oslabljena i nesavršena kao što jeste, jedini predmet kome na zemlji On poklanja svu svoju pažnju. Dok celom svetu upućuje svoj poziv da dođe k Njemu i budu spaseni, On nalaže svojim anđelima da pruže božansku pomoć svakoj duši koja mu dolazi u skrušenosti i pokajanju, i On lično dolazi svojim Svetim Duhom u sredinu svoje crkve.“
Na kraju želim da razmotrim još nešto – naš stan u večnosti, na nebu i na obnovljenoj zemlji, biće u Novom Jerusalimu. Da vas upitam: Da li su i starozavetna i novozavetna crkva predstavljene u nebeskom gradu? Svakako. Pročitaćemo na kraju dva teksta:
„I imaše zid veliki i visok, i imaše dvanaestora vrata, i na vratima dvanaest anđela, i imena napisana, koja su imena dvanaest kolena Izrailjevih.” (Otkrivenje 21,12)
Primetite koja imena stoje na kapijama Novog Jerusalima: to su imena 12 plemena Izraelovih. A novozavetna crkva?
„I zid gradski imaše dvanaest temelja, i na njima imena dvanaest apostola Jagnjetovih.” (Otkrivenje 21,14)
Ovde se govori o temeljima svetog grada, u koje su upisana imena dvanaest apostola Jagnjetovih.
[ovo je direktna paralela sa Efescima 3,20]
Tako u Novom Jerusalimu stanuju i starozavetni Božiji sveti i novozavetni. Biblija kaže da ćemo dolaziti iz meseca u mesec da jedemo od Drveta života, i od subote do subote da se klanjamo svom Stvoritelju zauvek, u toj zemlji u kojoj neće biti žalosti, ni suza, ni patnje, ni bolesti, ni smrti. Zemlje u kojoj je sve radost doveka, a najveća od njih biće večnost sa našim divnim i voljenim Spasiteljem Hristom, koji nam nije dao nešto, nego sve; nije sebe pozajmio, nego dao; ne nakratko, nego zauvek, da bude naš stariji brat koji sedi na prestolu.
[1] Čak tri posebna proučavanja govore o načinu Hristovog drugog dolaska. Stoga se on ovde ne razmatra. – prim.prev.